Kazne za trgovce koji ne poštuju ograničene marže

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta ‒ U Mađarskoj je na snazi obavezno ograničenje profitnih marži supermarketa na 10 odsto, kojim je obuhvaćeno 30 osnovnih prehrambenih proizvoda. Vlada premijera Viktora Orbana očekuje da bi ova mera mogla da dovede do smanjenja cena i upozorava da će eventualno nepoštovanje nove uredbe biti sankcionisano zamrzavanjem marže profita na sve prehrambene proizvode. Kao poslednje sredstvo, vlada bi mogla ponovo da uvede regulisane cene, saopštilo je Ministarstvo nacionalne ekonomije.

Ovoj vrsti ograničenja vlada je pribegla kako bi smanjila inflaciju u prehrambenom sektoru, koja je u februaru iznosila 7,1 odsto. Prethodno je najavljeno da će se ograničenje visine uvesti ako trgovci dobrovoljno ne snize cene najvažnijih artikala, pa je vlada radi postizanja dogovora organizovala nekoliko sastanaka sa čelnicima šest najvećih lanaca supermarketa. Ispostavilo se, međutim, da su samo dva lanca dala predloge koji bi doveli do smanjenja cena, rekao je ministar ekonomije Marton Nađ. Imajući to u vidu, vlada je izdala uredbu kojom se uvodi zamrzavanje marži.

Ograničenje će ostati na snazi do 31. maja ove godine, ali kako se približavaju izbori planirani za sledeću godinu, verovatnoća da će vlada ukinuti ovu uredbu se smanjuje. Njome će biti pogođene maloprodajne firme, posebno one koje se bave prodajom prehrambenih proizvoda. Nadležni su zapretili da će organi za zaštitu potrošača visokim novčanim iznosima kažnjavati trgovce koji prekrše ograničenje.

Kritičari uredbe upozoravaju da se zamrzavanje marži primenjuje samo na maloprodaju, čime se sav teret svaljuje na supermarkete kao aktere vidljive kupcima. Pri tome treba imati u vidu da su oni samo poslednji u čitavom lancu učesnika distribucije. Do trenutka kada prehrambeni proizvod stigne do potrošača, on je već prošao kroz više kompanija, od kojih svaka dodaje svoje marže. Evidentno je, pojašnjavaju oni, da na cenu proizvoda utiče više aktera, uključujući i državu, koja takođe ostvaruje prihod od svakog prodatog proizvoda kroz PDV.

Pre nego što je donela odluku o zamrzavanju visine marži, vlada u Budimpešti je izrazila zabrinutost zbog naglog povećanja cena, posebno osnovnih životnih namirnica, što je bila tema vanredne sednice kabineta premijera Viktora Orbana. On je na video-snimku, objavljenom na „Fejsbuku”, rekao da je „ovo što sada imamo neprihvatljivo”.

Vlada, kako je poručio, neće dozvoliti „da se ljudi pljačkaju”, pojasnivši kako misli na visoke cene sa kojima su stanovnici njegove zemlje suočeni u supermarketima.

Prema rečima mađarskog premijera, uspešno je završena „demontaža” inflacije 2024. godine, ali je priznao da su od januara do sada cene prehrambenih proizvoda u naglom porastu. Naveo je kako su maloprodajni trgovinski lanci nametnuli neprihvatljiva poskupljenja, pa je tako brašno poskupelo za oko 40 odsto, jaja za preko 30, mlečni proizvodi za 39, a jestivo ulje za 11 odsto. Prema rečima premijera, „to uništava ljude”.

Najavljujući pre nekoliko nedelja konsultacije i pokušaj postizanja dogovora sa predstavnicima trgovaca kako bi se sprečilo divljanje cena, koje posebno pogađa višečlane porodice i penzionere, on je upozorio da je u slučaju nepostizanja sporazuma ministar za nacionalnu privredu Marton Nađ dobio ovlašćenje da uvede mere ograničenja trgovačke dobiti, što se nešto kasnije i dogodilo.

Pojedini ekonomisti upozoravaju da bi trgovci na malo mogli da podignu cene drugih prehrambenih proizvoda kako bi nadoknadili izgubljeni prihod, što bi na kraju imalo suprotan efekat.

„U početku bi ove mere mogle da zadrže inflaciju jer se radi o širokom spektru proizvoda”, smatra David Nemet, vodeći analitičar banke K end H i podseća da je Orbanova vlada uvela slična ograničenja cena 2022. i 2023. godine, kada je inflacija skočila čak 26 odsto nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Nemet veruje da će najnovije mere, baš kao i prethodne, dugoročno „povećati inflaciju” i da će cene verovatno rasti nakon postepenog ukidanja ograničenja.

Prema podacima Evrostata, Mađarska je, uz Bugarsku, bila na poslednjem mestu po potrošnji domaćinstava u EU 2023. godine. Zvanični podaci pokazuju da je među zemljama članicama EU godišnja inflacija u januaru bila najviša u Mađarskoj, sa stopom od 5,7 odsto. Pored ove zemlje, najviše godišnje stope su zabeležile Rumunija (5,3 procenta) i Hrvatska (pet odsto). U januaru 2025. najveći doprinos godišnjoj stopi inflacije u evrozoni dale su usluge, zatim hrana, alkohol i duvan, energija i neenergetska industrijska roba.