Софтвери „мејд ин Србија”

Речником данашње омладине, српски сектор Информационо комуникационих технологија (ИКТ) прошле године је потпуно издоминирао. Са тиме се слаже и глобална ИКТ заједница која нашој земљи одаје признање на сјајним резултатима. Јер шта друго рећи на податак да је та грана домаће привреде у 2024. години остварила добит од рекордних 4,13 милијарди долара. У односу на до тада рекордну 2023. годину, забележен је раст од чак 20 процената. Талас тог успеха пренео се и на почетак ове године па стога, ако упоредимо јануар 2024. и исти месец ове године, бележимо даљи раст од 15 процената.

– Србија је на пољу ИКТ за десетак година прешла пут, како се то каже на енглеском, „фром зиро то хиро”, односно од нуле до апсолутног успеха. Наравно да успех није стигао сам од себе. Наша држава је током неколико претходних година, по речима водећих стручњака глобалне ИКТ заједнице, постигла изузетне резултате будући да је на томе дуго и темељно радила. Изненадили смо не само глобалну ИКТ заједницу већ и сами себе, каже Дејан Ристић, министар информисања и телекомуникација.

Према његовим речима, ако постоје циљ и воља, пронаћи ће се и начин. Србија је на развоју ИКТ сектора приступила плански и обезбедила све неопходне предуслове. То је, пре свега, образован и мотивисан кадар. Након тога на ред долази законодавни оквир за који у случају Србије, према речима министра, можемо да кажемо да је један од најбољих у свету. Он се стално унапређује, што је и логично због чињенице да је ИКТ сектор један од најдинамичнијих у свету.

– Уколико мислите да је довољно да закон унапредите једном у неколико година, осуђени сте на неуспех. Неопходне су константне легислативне иновације. Ако у томе успете и уклоните препреке које би спутавале природни развој ИКТ сектора, дефинитивно следи награда у виду изузетних прихода ‒ објашњава Дејан Ристић.

Трећи ресурс за развој ИКТ сектора је инфраструктурни екосистем. Шта то значи у случају Србије? То су научно-технолошки паркови и два нова научна института – Институт за вештачку интелигенцију и Биосенс институт. Затим Државни дата центар у Крагујевцу који представља бисер у круни српског ИКТ сектора. У изградњи су и Иновациони дистрикт у Крагујевцу и БИО 4 кампус у Београду.

Током артикулисања плана развоја српског ИКТ сектора на време је препозната важност децентрализације инфраструктурног екосистема. Због тога сва инфраструктура није искључиво у Београду. Напротив, научно-технолошки паркови налазе се и у Новом Саду, Нишу и Чачку, а у изградњи је и онај у Крушевцу. Иновациони дистрикт у Крагујевцу, који је у изградњи, још је сложенија врста научно-технолошког парка.

Циљ да се земља премрежи знањем и дигиталном инфраструктуром је остварен. То, поред осталог, доприноси очувању и развоју бројних локалних заједница будући да стручни кадар остаје у својим срединама. Наши млади и високообразовани људи могу да нађу посао у својој средини, да професионално, друштвено и економски напредују.

Српски ИКТ сектор има безмало 100.000 запослених. Просечна плата у тој бранши у јануару ове године износила је 207.000 динара, а просечни лични доходак програмера у децембру претходне износио је чак 316.000 динара. Ти износи звуче светски. Многи их прижељкују.

За овакве резултате потребни су иницијални подстрек државе, адаптибилан и квалитетан законодавни оквир, развијена и диверсификована дигитална инфраструктура. Након тога благим моделовањем целокупан ИКТ сектор можемо да усмеравамо у правцу већег броја запослених и раста прихода. Српска привреда је у константној дигиталној трансформацији и у томе смо веома успешни. То нам многи признају и у иностранству.

Међународна телекомуникациона унија, специјализована агенција Уједињених нација, прошле године сврстала је Србију међу земље узоре у области информационе безбедности. Према речима министра, и ту постижемо значајне резултате у светским оквирима.

Разлога за задовољство има још. Рецимо, прошле године је 370 милиона људи у свету играло игрице произведене у Србији. Гејминг сектор је један од посебно заслужних за прошлогодишњи рекордан приход од извоза ИКТ производа и услуга у износу од чак 4,13 милијарди долара. Донедавно тај износ је деловао недостижно. Због тога је ИКТ сектор једна од најприходованијих и најбрже растућих привредних грана у Србији. Уколико те резултате упоредимо са приходима које, на пример, остварујемо у сектору туризма који такође бележи фантастичне резултате (прошлогодишњи приход од туризма износио је више од 2,8 милијарди евра), тек онда можемо да појмимо колики је то успех.

Ипак, успех српских софтвераша није довољно препознат у домаћој јавности. Просто, наше друштво је окренуто традиционалним облицима привреде. Али и то се полако мења.

Наш портал „Е-управа” је један од најбољих у свету. Тренутно нуди више од 350 е-услуга. За једну малу земљу по површини и броју становника то је изузетан успех. Око два и по милиона грађана поседује налог на „Е-управи” и користе њене бројне предности и добробити, што се огледа у уштеди новца, времена, ресурса, живаца...

„Е-управа” кроз доступне сервисе прати сваког нашег грађанина од рођења до смрти – од електронске крштенице до електронске умрлице. Прати привреду и њене потребе. Једна од последњих услуга која је уведена јесте е-печат у клауду.

– Крајем 2023. окончали смо пројекат под називом „Повезане школе”. Повезали смо на интернет више од 3.800 објеката свих основних и средњих школа у Србији, што обухвата чак и оне најудаљеније са истуреним одељењима. Више од 730.000 ученика и око 100.000 наставника и стручних сарадника сада у школама имају приступ интернету и користе дигиталне алате у учењу. Небитно да ли дете иде у школу у центру Београда, Новог Сада, Ниша или негде на падинама Копаоника. У школама сви имају исту приступачност интернету и дигиталним образовним алатима ‒ наводи министар Ристић.

Интернет у школама плаћа Министарство информисања и телекомуникација, док истовремено организује одржавање мреже. Осим тога, сваке године министарство обезбеди до 4.000 филтера који онемогућавају ученицима приступ непримереним садржајима на интернету чиме се старамо о безбедности све наше деце у онлајн окружењу.

У Србији је сада различитим облицима интернета покривено чак 98 процената територије. По томе смо најбољи у Европи. Ипак, држава је наставила са даљим развојем дигиталне инфраструктуре. Тамо где комерцијални оператори немају интерес да уводе оптички интернет, то уместо њих чини држава. Прва фаза овог пројекта биће завршена између маја и јуна ове године. Око 1.500 километара оптичких каблова је већ постављено. Сада теку припреме за другу фазу која ће укључити још 3.920 километара оптике. Она ће повезати месне заједнице, школе, домове здравља, најудаљеније испоставе јавних установа, као и десетине хиљада домаћинстава. До сада је овим пројектом обухваћено чак 956 насеља.

Ристић стање у мобилној телефонији оцењује као изузетно добро. Прошле године у јуну је започела процедура за обнову лиценци за 2Г, 3Г и 4Г. У септембру је покренут и поступак за увођење 5Г мреже. Средином ове године очекује се завршетак процедура и потписивање уговора.

Изазови вештачке интелигенције

Србија је међу првим земљама у свету која је усвојила стратегију развоја вештачке интелигенције. У јануару је Влада Србије, на предлог Министарства науке, технолошког развоја и иновација, усвојила стратегију за наредни период јер је претходна у потпуности испуњена.

Вештачка интелигенција је сложена и недовољно сагледана иновација. Још истражујемо шта све она може да допринесе. Наша земља није губила време. Дефинисала је и усвојила етичке смернице за употребу вештачке интелигенције. Иначе, ове године би требао да буде усвојен и Закон о вештачкој интелигенцији. Предњачимо на том пољу па стога многе друге земље, чак и развијеније, користе етичке смернице које је артикулисала управо Србија, објашњава Дејан Ристић.

Државни дата центар у Крагујевцу је институција на којој нам многи завиде. То је једна од осам таквих установа у Европи. Тамо се, поред осталог, примењују највиши светски стандарди у области информационе безбедности.

У оквиру Државног дана центра чија се најсавременија опрема константно иновира и унапређује, постоји и посебна државна компанија под називом „Дата клауд” где можете да похраните своје базе података. Она је комерцијално оријентисана и стоји на располагању српској привреди, али и страним партнерима. Тамо су већ присутни Гугл, Амазон, Церн, Мајкрософт, Оракл и многи други. Они могу да бирају било који дата центар у свету, али су се, сасвим разумљиво, определили за Крагујевац. То је изузетно важна референца за Србију.

Суперкомпјутер у срцу Шумадије

У Државном дата центру у Крагујевцу налази се први суперкомпјутер у Србији. Он ускоро добија појачање јер је купљен и други суперкомпјутер који ће врло брзо бити стављен у пуну функцију Планирана је набавка и трећег. Огромне су потребе привреде, грађанства и јавног сектора у области ИКТ и информационе безбедности.

Занимљиво је и то да локација Државног дата центра мора да буде на месту где најмање сто година није било земљотреса и поплава, на локацији изнад које нема авионског саобраћаја, а такође и близу универзитетског центра.