Softveri „mejd in Srbija”

Rečnikom današnje omladine, srpski sektor Informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) prošle godine je potpuno izdominirao. Sa time se slaže i globalna IKT zajednica koja našoj zemlji odaje priznanje na sjajnim rezultatima. Jer šta drugo reći na podatak da je ta grana domaće privrede u 2024. godini ostvarila dobit od rekordnih 4,13 milijardi dolara. U odnosu na do tada rekordnu 2023. godinu, zabeležen je rast od čak 20 procenata. Talas tog uspeha preneo se i na početak ove godine pa stoga, ako uporedimo januar 2024. i isti mesec ove godine, beležimo dalji rast od 15 procenata.

– Srbija je na polju IKT za desetak godina prešla put, kako se to kaže na engleskom, „from ziro to hiro”, odnosno od nule do apsolutnog uspeha. Naravno da uspeh nije stigao sam od sebe. Naša država je tokom nekoliko prethodnih godina, po rečima vodećih stručnjaka globalne IKT zajednice, postigla izuzetne rezultate budući da je na tome dugo i temeljno radila. Iznenadili smo ne samo globalnu IKT zajednicu već i sami sebe, kaže Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija.

Prema njegovim rečima, ako postoje cilj i volja, pronaći će se i način. Srbija je na razvoju IKT sektora pristupila planski i obezbedila sve neophodne preduslove. To je, pre svega, obrazovan i motivisan kadar. Nakon toga na red dolazi zakonodavni okvir za koji u slučaju Srbije, prema rečima ministra, možemo da kažemo da je jedan od najboljih u svetu. On se stalno unapređuje, što je i logično zbog činjenice da je IKT sektor jedan od najdinamičnijih u svetu.

– Ukoliko mislite da je dovoljno da zakon unapredite jednom u nekoliko godina, osuđeni ste na neuspeh. Neophodne su konstantne legislativne inovacije. Ako u tome uspete i uklonite prepreke koje bi sputavale prirodni razvoj IKT sektora, definitivno sledi nagrada u vidu izuzetnih prihoda ‒ objašnjava Dejan Ristić.

Treći resurs za razvoj IKT sektora je infrastrukturni ekosistem. Šta to znači u slučaju Srbije? To su naučno-tehnološki parkovi i dva nova naučna instituta – Institut za veštačku inteligenciju i Biosens institut. Zatim Državni data centar u Kragujevcu koji predstavlja biser u kruni srpskog IKT sektora. U izgradnji su i Inovacioni distrikt u Kragujevcu i BIO 4 kampus u Beogradu.

Tokom artikulisanja plana razvoja srpskog IKT sektora na vreme je prepoznata važnost decentralizacije infrastrukturnog ekosistema. Zbog toga sva infrastruktura nije isključivo u Beogradu. Naprotiv, naučno-tehnološki parkovi nalaze se i u Novom Sadu, Nišu i Čačku, a u izgradnji je i onaj u Kruševcu. Inovacioni distrikt u Kragujevcu, koji je u izgradnji, još je složenija vrsta naučno-tehnološkog parka.

Cilj da se zemlja premreži znanjem i digitalnom infrastrukturom je ostvaren. To, pored ostalog, doprinosi očuvanju i razvoju brojnih lokalnih zajednica budući da stručni kadar ostaje u svojim sredinama. Naši mladi i visokoobrazovani ljudi mogu da nađu posao u svojoj sredini, da profesionalno, društveno i ekonomski napreduju.

Srpski IKT sektor ima bezmalo 100.000 zaposlenih. Prosečna plata u toj branši u januaru ove godine iznosila je 207.000 dinara, a prosečni lični dohodak programera u decembru prethodne iznosio je čak 316.000 dinara. Ti iznosi zvuče svetski. Mnogi ih priželjkuju.

Za ovakve rezultate potrebni su inicijalni podstrek države, adaptibilan i kvalitetan zakonodavni okvir, razvijena i diversifikovana digitalna infrastruktura. Nakon toga blagim modelovanjem celokupan IKT sektor možemo da usmeravamo u pravcu većeg broja zaposlenih i rasta prihoda. Srpska privreda je u konstantnoj digitalnoj transformaciji i u tome smo veoma uspešni. To nam mnogi priznaju i u inostranstvu.

Međunarodna telekomunikaciona unija, specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, prošle godine svrstala je Srbiju među zemlje uzore u oblasti informacione bezbednosti. Prema rečima ministra, i tu postižemo značajne rezultate u svetskim okvirima.

Razloga za zadovoljstvo ima još. Recimo, prošle godine je 370 miliona ljudi u svetu igralo igrice proizvedene u Srbiji. Gejming sektor je jedan od posebno zaslužnih za prošlogodišnji rekordan prihod od izvoza IKT proizvoda i usluga u iznosu od čak 4,13 milijardi dolara. Donedavno taj iznos je delovao nedostižno. Zbog toga je IKT sektor jedna od najprihodovanijih i najbrže rastućih privrednih grana u Srbiji. Ukoliko te rezultate uporedimo sa prihodima koje, na primer, ostvarujemo u sektoru turizma koji takođe beleži fantastične rezultate (prošlogodišnji prihod od turizma iznosio je više od 2,8 milijardi evra), tek onda možemo da pojmimo koliki je to uspeh.

Ipak, uspeh srpskih softveraša nije dovoljno prepoznat u domaćoj javnosti. Prosto, naše društvo je okrenuto tradicionalnim oblicima privrede. Ali i to se polako menja.

Naš portal „E-uprava” je jedan od najboljih u svetu. Trenutno nudi više od 350 e-usluga. Za jednu malu zemlju po površini i broju stanovnika to je izuzetan uspeh. Oko dva i po miliona građana poseduje nalog na „E-upravi” i koriste njene brojne prednosti i dobrobiti, što se ogleda u uštedi novca, vremena, resursa, živaca...

„E-uprava” kroz dostupne servise prati svakog našeg građanina od rođenja do smrti – od elektronske krštenice do elektronske umrlice. Prati privredu i njene potrebe. Jedna od poslednjih usluga koja je uvedena jeste e-pečat u klaudu.

– Krajem 2023. okončali smo projekat pod nazivom „Povezane škole”. Povezali smo na internet više od 3.800 objekata svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što obuhvata čak i one najudaljenije sa isturenim odeljenjima. Više od 730.000 učenika i oko 100.000 nastavnika i stručnih saradnika sada u školama imaju pristup internetu i koriste digitalne alate u učenju. Nebitno da li dete ide u školu u centru Beograda, Novog Sada, Niša ili negde na padinama Kopaonika. U školama svi imaju istu pristupačnost internetu i digitalnim obrazovnim alatima ‒ navodi ministar Ristić.

Internet u školama plaća Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, dok istovremeno organizuje održavanje mreže. Osim toga, svake godine ministarstvo obezbedi do 4.000 filtera koji onemogućavaju učenicima pristup neprimerenim sadržajima na internetu čime se staramo o bezbednosti sve naše dece u onlajn okruženju.

U Srbiji je sada različitim oblicima interneta pokriveno čak 98 procenata teritorije. Po tome smo najbolji u Evropi. Ipak, država je nastavila sa daljim razvojem digitalne infrastrukture. Tamo gde komercijalni operatori nemaju interes da uvode optički internet, to umesto njih čini država. Prva faza ovog projekta biće završena između maja i juna ove godine. Oko 1.500 kilometara optičkih kablova je već postavljeno. Sada teku pripreme za drugu fazu koja će uključiti još 3.920 kilometara optike. Ona će povezati mesne zajednice, škole, domove zdravlja, najudaljenije ispostave javnih ustanova, kao i desetine hiljada domaćinstava. Do sada je ovim projektom obuhvaćeno čak 956 naselja.

Ristić stanje u mobilnoj telefoniji ocenjuje kao izuzetno dobro. Prošle godine u junu je započela procedura za obnovu licenci za 2G, 3G i 4G. U septembru je pokrenut i postupak za uvođenje 5G mreže. Sredinom ove godine očekuje se završetak procedura i potpisivanje ugovora.

Izazovi veštačke inteligencije

Srbija je među prvim zemljama u svetu koja je usvojila strategiju razvoja veštačke inteligencije. U januaru je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, usvojila strategiju za naredni period jer je prethodna u potpunosti ispunjena.

Veštačka inteligencija je složena i nedovoljno sagledana inovacija. Još istražujemo šta sve ona može da doprinese. Naša zemlja nije gubila vreme. Definisala je i usvojila etičke smernice za upotrebu veštačke inteligencije. Inače, ove godine bi trebao da bude usvojen i Zakon o veštačkoj inteligenciji. Prednjačimo na tom polju pa stoga mnoge druge zemlje, čak i razvijenije, koriste etičke smernice koje je artikulisala upravo Srbija, objašnjava Dejan Ristić.

Državni data centar u Kragujevcu je institucija na kojoj nam mnogi zavide. To je jedna od osam takvih ustanova u Evropi. Tamo se, pored ostalog, primenjuju najviši svetski standardi u oblasti informacione bezbednosti.

U okviru Državnog dana centra čija se najsavremenija oprema konstantno inovira i unapređuje, postoji i posebna državna kompanija pod nazivom „Data klaud” gde možete da pohranite svoje baze podataka. Ona je komercijalno orijentisana i stoji na raspolaganju srpskoj privredi, ali i stranim partnerima. Tamo su već prisutni Gugl, Amazon, Cern, Majkrosoft, Orakl i mnogi drugi. Oni mogu da biraju bilo koji data centar u svetu, ali su se, sasvim razumljivo, opredelili za Kragujevac. To je izuzetno važna referenca za Srbiju.

Superkompjuter u srcu Šumadije

U Državnom data centru u Kragujevcu nalazi se prvi superkompjuter u Srbiji. On uskoro dobija pojačanje jer je kupljen i drugi superkompjuter koji će vrlo brzo biti stavljen u punu funkciju Planirana je nabavka i trećeg. Ogromne su potrebe privrede, građanstva i javnog sektora u oblasti IKT i informacione bezbednosti.

Zanimljivo je i to da lokacija Državnog data centra mora da bude na mestu gde najmanje sto godina nije bilo zemljotresa i poplava, na lokaciji iznad koje nema avionskog saobraćaja, a takođe i blizu univerzitetskog centra.