Просечна нето зарада виша за 2.500 динара од потрошачке корпе

У Србији је у децембру први пут у историји земље вредност просечне нето зараде премашила вредност просечне потрошачке корпе, наводи се у најновијем издању билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ). Просечна нето зарада је износила 108.312 динара, а просечна потрошачка корпа 105.765 динара. Просечна јануарска нето плата у Србији износила је 107.476 динара, и номинално је већа за 12,1 одсто, а реално (када се одбије инфлација) за 7,2 одсто него што је била у јануару 2024. године. Просечна зарада (бруто) обрачуната за јануар 2025. године износила је 148.440 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 107.476 динара. У поређењу са истим месецом претходне године, просечне бруто и нето зараде за јануар 2025. године, номинално су веће за 12,1 одсто, а реално за 7,2 процента.

Нова просечна потрошачка корпа за јануар 2025. године износила је 106.194,63 динара и већа је за 429 динара од нове просечне потрошачке корпе из претходног месеца. Нова минимална потрошачка корпа за јануар 2025. године износила је 55.085,24 динара и већа је за 214 динара од нове минималне потрошачке корпе из претходног месеца. За покриће нове просечне потрошачке корпе у јануару 2025. године било је потребно 0,99 просечних зарада, а за покриће нове минималне корпе било је довољно 0,51 просечне зараде.

Аутори МАТ указују да је фебруар, међугодишње посматрано, донео нешто лошије резултате у појединим сегментима економије. Наводе више разлога за то, а један је календар, пошто фебруар ове године има дан мање у односу на фебруар прошле године. Други је екстерни рецесиони притисак, затим блокаде и протести студената, али и удружења потрошача против малопродајних ланаца. Када је реч о инфлацији, она је у фебруару смањена и на месечном и на међугодишњем нивоу.

Иван Николић, економиста, уредник стручног билтена МАТ коментаришићу ову ретку појаву у Србији каже за „Политику” да се овај резултат поновио и у јануару, тако да се нада да улазимо у период у коме никада више вредност просечне потрошачке корпе неће прелазити износ просечне плате.

‒ Да би се исти тренд наставио потребно је да нам се стабилизују цене, што је већ постигнуто, уз наставак раста плата досадашњим темпом, што ће бити изазовно с обзиром на неповољне екстерне околности и унутрашњу напетост изазвану блокадама. Овај циљ је очигледно достигнут према плану. Следећи је да се до јесени изједначе и минимална зарада са минималном потрошачком корпом ‒ каже Николић.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе и услуге у Привредној комори Србије, истиче за наш лист да је један од главних стубова развоја и одрживости привреде Србије пораст животног стандарда становништва, који на привреду делује двоструко ‒ кроз пораст куповне моћи становништва, чиме се увећава лична потрошња као кључна компонента бруто друштвеног производа БДП-а, као и кроз допринос решавању проблема демографске кризе, односно депопулације.

‒ Пораст просечне зараде и њено пребацивање просечне потрошачке корпе је од суштинског значаја за пораст куповне моћи, односно стандарда становништва. Захваљујући убрзаном економском расту у последњих пет година, просечна зарада је у Србији знатно повећана, па се сада налазимо по овом параметру испред Босне и Херцеговине, Албаније и Северне Македоније, у региону, али и изнад већине држава источне Европе. У међувремену смо практично сустигли Бугарску, као дугогодишњу чланицу Европске уније (од 2007. године) и приближавамо се Црној Гори ‒ објашњава Станић.

Наравно, додаје, треба имати у виду да је медијална зарада у Србији осетно испод просечне, те по том основу већина становништва која прима зараду, има приходе испод просека.

Пораст животног стандарда је есенцијалног значаја за пораст атрактивности живота у земљи, поред других фактора који ту атрактивност чине: екологија, здравствена заштита, образовање, прилика за посао, владавина права итд. Кроз јачање те атрактивности утицало би се дестимулативно на емиграцију становништва, али би се повећао и прилив становништва из различитих европских земаља.

‒ Кроз повећање животног стандарда се спроводи системски приступ ублажавања последица демографске кризе, који се рефлектују и на ниво радне снаге, али и смањују потенцијал потрошње. Неопходно је одржавање релативно високих стопа раста БДП-а, како би се наставио реалан пораст зарада и смањило заостајање у том погледу за просеком Европске уније ‒ каже Станић.

Према последњим расположивим подацима, медијална зарада за јануар 2025. године износила је 83.031 динар, а њу прима скоро половина запослених

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС), каже за „Политику” да и поред податка да је у Србији у децембру први пут у историји вредност просечне нето зараде премашила вредност просечне потрошачке корпе, чињеница да је за две трећине запослених и даље сан да достигну просечну зараду.

‒ Половина запослених у Србији је и даље на нивоу медијалне зараде од око 83.000 динара, што значи да им недостаје више од 20.000 динара сваког месеца да би достигли тај историјски згодитак. Није велики број ни оних који примају између 80.000 и 100.000 динара, али и с том зарадом им недостаје новац за просечну потрошачку корпу ‒ каже он. Наводити, додаје, децембарску плату као репер није пожељно јер се на крају године исплаћују бонуси који увек повећају тај реални просек зарада.

-Осим тога просечна потрошачка корпа не одговара реалним потребама. У њој осим јабука или банана нема другог сезонског воћа. Осим тога ни количински не задовољава потребе породице јер је мршава. За образовање у просечној потрошачкој корпи за трочлану пордицу планирано је 546 динара, закључује Вуковић.

Раст цена забележен код хране

Цене производа и услуга личне потрошње у јануару 2025. године, у односу на децембар 2024. године, у просеку су више за 0,6 одсто. Потрошачке цене у јануару 2025. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 4,6 процента. У јануару 2025. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен код хране и безалкохолних пића и становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (за по 0,6 одсто), здравље (0,5 процената). Пад цена је забележен код одеће и обуће (- 0,6 одсто).