Гуркање пред вратима Европе

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Пошто се на претње Словеније да ће организовати референдум о уласку суседа у ЕУ уколико не одустану од прејудицирања међе на копну и мору, одазвао председник Хрватске Стјепан Месић речима да не верује да би Словенији користило блокирање хрватског пута у Унију, јавио се поново словеначки премијер Борут Пахор. Он подвлачи да Словенија неће блокирати преговоре Хрватске са Унијом али само ако Загреб пристане на услове Љубљане.

Пахор каже да Словенија предузима нужне кораке како би заштитила своје националне интересе у хрватским преговорима о уласку у ЕУ, а „на Хрватској је да донесе потребну одлуку”. Домаћа штампа с ликовањем јавља шта пишу медији преко „јужне” границе. „Јутарњи лист” упозорава да је „Словенија прво захтевала да Хрватска повуче или промени законе који су за њу спорни а сада тражи хрватски потпис да у преговарачкој документацији нема ставова о граници; коначно је кристално јасно да у словеначкој политици постоји консензус да је све што је мање од непосредног изласка на отворено море и целовитости Пиранског залива – пораз националних интереса”. Лист опомиње да је Словенија увек сматрала да треба и може да води политику с позиције силе како би постигла максимум, зато избегава међународни суд и арбитражу.

Словенија нема излаз на отворено море а сада управља половином Пиранског залива док Хрватска контролише другу половину коју је крстила Савудријска вала. Хрватски медији из извора домаће дипломатије преносе да нема попуштања чак и по цену губитка драгоценог времена у преговорима са ЕУ с обзиром на зацртани датум њиховог закључка, јер би у супротном то значило поигравање са територијалном целовитошћу земље. Месић је после претње првака словеначке опозиције Јанеза Јанше о референдуму који би омео хрватски улазак у Унију, подсетио да је и Словенија приликом приступања ЕУ била изложена притисцима, па је морала да прихвати тзв. Соланин компромис и прилагоди своје законодавство по питању трговине некретнинама. Тако су грађани ЕУ већ у року од четири године од потписивања словеначког придруживања добили приступ тржишту словеначких некретнина, на чему је посебно инсистирала Италија, а Словенија (неуспешно) покушала да спречи.

Месић се чуди да при уласку Словеније у ЕУ није постављено питање граница. Није поменуо да је и Беч у доба словеначких преговора са ЕУ притиснуо Љубљану да се прерано одрекне дјути-фри радњи на северној граници, чиме је Аустрија заштитила локалне трговце јер земљаци радије на граници купују јефтиније. Словеначки буџет је тада остао без издашног извора девизног прилива.

Овдашње политичаре нервира што Месић и премијер Иво Санадер сад у јавност излазе са ставом да ће Словенија схватити да се питање границе с Хрватском може решити билатералним преговорима уз арбитражу или пред Међународним судом правде у Хагу. Словенија то не жели, а Месић се прави невешт када каже да не разуме зашто се Љубљана толико противи међународном суду као механизму решавања проблема. Словенија верује да је Хрватска сада у ситуацији када мора пристати на оно на шта иначе не би (и није у протеклих 18 година). Љубљана стрепи да би у случају арбитраже извукла мање од очекиваног. Зато је Пахор пут Загреба одапео нову стрелицу, одлучан да нема ништа од напретка на приступној конференцији Хрватске са ЕУ 19. децембра ако не пристане на диктат Словеније.

Француска, председавајућа ЕУ, покушава да приволи сукобљене стране да склопе договор. Загреб тврди да пристаје на све услове, али да Љубљана стално измишља нове.