У Загребу и на приморју цене у облацима

Специјално за „Политику”

Загреб – Раст цена станова у Хрватској коначно успорава, али то је слаба утеха свима који се спремају на куповину, ако погледамо податак да је просечна цена стамбеног квадрата у Загребу порасла за готово 50 одсто у односу на 2021. годину.

Најгора ситуација је у Загребу, Истри и Далмацији, где су цене отишле у небо. Станове могу куповати и странци, па је тржиште у задње време дословно подивљало. Хрватска је у самом врху у Европској унији када је раст цена стамбених квадрата у питању.

Највећи раст десио се на почетку руске агресије на Украјину, када су порасле цене енергената и грађевинског материјала, а свему је придонела и инфлација.

Влада тражи начина да се дивљање цена заустави, јер је куповина некретнина за многе у Хрватској постала немогућа мисија. Пре неколико дана у влади је одржан састанак с представницима грађевинског сектора на тему цена и приуштивости становања, након којег је председник Управе грађевинског предузећа „Радник” Мирко Хабијанец изјавио да би цене стамбених квадрата могле бити ниже, и то доста:

„Ако је цена градње између 1.500 и 1.900 евра, а увек се рачунало да је градња била око 70–80 посто укупне цене, онда она у коначној рачуници не би требала бити нпр. 4.000 евра по квадрату.”

Проблем је што цену „надувају” шпекуланти и трговци и сви они који имају вишка новца, тако да у Загребу има новоградњи на бољим локацијама у којима се цене пењу и до 10.000 евра.

У задњем кварталу прошле године цене стамбених квадрата су у односу на треће тромесечје биле за 1,4 одсто више, што је нешто спорији раст од 2,4 посто, колико су цене расле у трећем у односу на други квартал.

Министар грађевине, просторног уређења и државне имовине Бранко Бачић најавио је да ће влада повећати понуду станова на тржишту, и то градећи нове станове, али и активацијом празних станова у државном власништву, каквим има на хиљаде. Премијер Пленковић најавио је обнову 2.000 станова и програм приуштивог најма у који улази 9.000 стамбених јединица.

Просечна цена квадрата у Хрватској у прошлој години износила је око 2.400 евра, док су Загрепчани почетком ове године плаћали у просеку од 2.300 до 2.600 евра.

Један од разлога раста цена у Загребу је и туризам који је порастао у протеклих пар година, па су изузетно на цени мањи станови у ширем центру града.

Занимљиво је да се скупљи и већи станови, према подацима трговаца некретнинама, чешће купују властитим средствима, док се јефтинији станови купују на кредит, што говори о великој социјалној диференцијацији хрватских грађана.

У последње време појавио се и феномен гомилања празних станова у престоници Хрватске, у којем вишак зарађеног новца у туризму троше власници апартмана на мору.

Углавном, многим младим породицама никада није било теже доћи до прве некретнине. Нпр. требало би да млади становник Дубровника с просечном платом од 1.100 евра 30 посто своје зараде издваја идућих 66 година да би отплатио стан величине 50 квадрата, јер је просечна цена квадрата у Дубровнику чак 5.238 евра.

Док млади муку муче како доћи до прве некретнине, па је чест случају да се и по три генерације гурају у становима од око 70 квадрата, они најскупљи станови на најбољим локацијама први се продају. Немогућност стицања прве некретнине, инфлација, ниске плате и корупција, неки су од најважнијих разлога због којих многи млади одлазе да живе изван граница Хрватске. Можда ће због тога центри далматинских градова у којима су станове покуповали странци зјапити празни изван летњег периода, што је феномен који мучи бројна летовалишта на Медитерану.