U Zagrebu i na primorju cene u oblacima

Specijalno za „Politiku”

Zagreb – Rast cena stanova u Hrvatskoj konačno usporava, ali to je slaba uteha svima koji se spremaju na kupovinu, ako pogledamo podatak da je prosečna cena stambenog kvadrata u Zagrebu porasla za gotovo 50 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Najgora situacija je u Zagrebu, Istri i Dalmaciji, gde su cene otišle u nebo. Stanove mogu kupovati i stranci, pa je tržište u zadnje vreme doslovno podivljalo. Hrvatska je u samom vrhu u Evropskoj uniji kada je rast cena stambenih kvadrata u pitanju.

Najveći rast desio se na početku ruske agresije na Ukrajinu, kada su porasle cene energenata i građevinskog materijala, a svemu je pridonela i inflacija.

Vlada traži načina da se divljanje cena zaustavi, jer je kupovina nekretnina za mnoge u Hrvatskoj postala nemoguća misija. Pre nekoliko dana u vladi je održan sastanak s predstavnicima građevinskog sektora na temu cena i priuštivosti stanovanja, nakon kojeg je predsednik Uprave građevinskog preduzeća „Radnik” Mirko Habijanec izjavio da bi cene stambenih kvadrata mogle biti niže, i to dosta:

„Ako je cena gradnje između 1.500 i 1.900 evra, a uvek se računalo da je gradnja bila oko 70–80 posto ukupne cene, onda ona u konačnoj računici ne bi trebala biti npr. 4.000 evra po kvadratu.”

Problem je što cenu „naduvaju” špekulanti i trgovci i svi oni koji imaju viška novca, tako da u Zagrebu ima novogradnji na boljim lokacijama u kojima se cene penju i do 10.000 evra.

U zadnjem kvartalu prošle godine cene stambenih kvadrata su u odnosu na treće tromesečje bile za 1,4 odsto više, što je nešto sporiji rast od 2,4 posto, koliko su cene rasle u trećem u odnosu na drugi kvartal.

Ministar građevine, prostornog uređenja i državne imovine Branko Bačić najavio je da će vlada povećati ponudu stanova na tržištu, i to gradeći nove stanove, ali i aktivacijom praznih stanova u državnom vlasništvu, kakvim ima na hiljade. Premijer Plenković najavio je obnovu 2.000 stanova i program priuštivog najma u koji ulazi 9.000 stambenih jedinica.

Prosečna cena kvadrata u Hrvatskoj u prošloj godini iznosila je oko 2.400 evra, dok su Zagrepčani početkom ove godine plaćali u proseku od 2.300 do 2.600 evra.

Jedan od razloga rasta cena u Zagrebu je i turizam koji je porastao u proteklih par godina, pa su izuzetno na ceni manji stanovi u širem centru grada.

Zanimljivo je da se skuplji i veći stanovi, prema podacima trgovaca nekretninama, češće kupuju vlastitim sredstvima, dok se jeftiniji stanovi kupuju na kredit, što govori o velikoj socijalnoj diferencijaciji hrvatskih građana.

U poslednje vreme pojavio se i fenomen gomilanja praznih stanova u prestonici Hrvatske, u kojem višak zarađenog novca u turizmu troše vlasnici apartmana na moru.

Uglavnom, mnogim mladim porodicama nikada nije bilo teže doći do prve nekretnine. Npr. trebalo bi da mladi stanovnik Dubrovnika s prosečnom platom od 1.100 evra 30 posto svoje zarade izdvaja idućih 66 godina da bi otplatio stan veličine 50 kvadrata, jer je prosečna cena kvadrata u Dubrovniku čak 5.238 evra.

Dok mladi muku muče kako doći do prve nekretnine, pa je čest slučaju da se i po tri generacije guraju u stanovima od oko 70 kvadrata, oni najskuplji stanovi na najboljim lokacijama prvi se prodaju. Nemogućnost sticanja prve nekretnine, inflacija, niske plate i korupcija, neki su od najvažnijih razloga zbog kojih mnogi mladi odlaze da žive izvan granica Hrvatske. Možda će zbog toga centri dalmatinskih gradova u kojima su stanove pokupovali stranci zjapiti prazni izvan letnjeg perioda, što je fenomen koji muči brojna letovališta na Mediteranu.