Нова влада за старе изазове разорене Сирије

Милиони Сиријаца су први пут после обарања тиранског режима Башара ел Асада јавно славили Рамазански бајрам, један од два највећа исламска празника, а нова власт им је поклонила прелазну владу чији састав наговештава жељу за унутрашњом стабилизацијом, обновом и изласком земље из међународне изолације. Привремени председник Ахмад ел Шара саопштио је да кабинет има 23 члана који током петогодишњег мандата треба да припреме израду новог устава и организују прве слободне изборе. Премијер није именован, а очекује се да Шара преузме и ту функцију.

Већину чланова владе, одабраних без посебних идеолошких или политичких оријентација, чине сунити који представљају 70 процената земље којом је деценијама владао клан Асада, припадника мањинске шиитске секте Алавита.

Одазивајући се позивима Запада и Арапа, у владу су сем сунита, укључени представници шиита, Друза, хришћана и личности из првих дана побуне против Асада, али они не држе кључне министарске ресоре.

„Присуствујемо рођењу нове фазе нашег националне обнове, а формирање нове владе је декларација заједничке жеље да се изгради нова држава”, рекао је Шара чији је покрет Хајат Тахрир ел Шам у децембру срушио Асадов режим.

Курдска аутономна администрација, која на североистоку контролише око трећине Сирије на којој живи 15 одсто становништва, упркос томе што је Курд именован за министра образовања, одбила је да учествује у раду владе која „не одражава различитост земље”. Курди су саопштили да се не осећају обавезним да спроводе одлуке, што је наговештај проблема са којим ће се суочити исламистичка власт већинских сунита.

Прослава Бајрама била је пропраћена страхом од терористичких акција припадника бившег режима, али и због секташког насиља које није прекинуто. Више од 1.000 људи, махом Алавита, убијено је прошлог месеца на истоку Сирије упркос обећањима власти да неће бити прогона мањина. Многи у Сирији не верују Шари који је својевремено био вођа сиријског огранка Ал Каиде познате по нетолеранцији према шиитима, Кудима, Друзима и хришћанима. Алавити који су побегли за Либан немају намеру да се врате.

Нова влада суочава се и са критикама због прихватања чисто неолибералног приступа реформама у земљи која је тек почела да се опоравља од последица конфликта. Уједињене нације су у недавном извештају навеле да 90 одсто Сиријаца живи у сиромаштву и да је половина инфраструктуре уништена или је ван употребе. Додаје се да је хуманитарна помоћ неопходна за 75 процената становника, за разлику од само пет процената током прве године грађанског рата отпочетог 2011.

Шарина администрација планира приватизацију 107 државних предузећа и масовна отпуштања како би се смањила улоге државе у економији и обезбедио раст привреде која је притиснута међународним санкцијама заведеним у време Башара ел Асада.

„Имамо историјску прилику да поново изградимо нашу економију на солиднијим и одрживијом темељима”, изјавио је нови министар привреде Мохамад Нидал Шаар, који је у периоду 2011-2012. служио у Асадовој влади. „Почиње нова фаза обнове”, констатовао је.

Европска унија, Велика Британија и Канада ублажиле су казнене мере, али администрација Доналда Трампа је властима у Дамаску поднела листу захтева да би се укинуле разорне америчке санкције. Тражи се да иранска Исламска револуционарна гарда, која је била један од највећих Асадових савезника, буде проглашена за терористичку организацију, а да Американцима буде допуштено да елеминишу противнике на сиријској територији.

Вашингтон је формирање нове владе назвао „позитивним кораком”, али је прецизирао да неће ослабити санкције док не утврди јасно напредовање у борби против тероризма, што се односи на преостале ћелије џихадистичке Исламске државе која је пре десет година држала трећину сиријске територије. Дамаск покушава да што пре изађе из изолације, али најближе везе гради са Турском која је била патрон покрета Хајат Тахрир ел Шам, значајно помогла муњевитом продору његових бораца ка Дамаску и постала доминантна сила сиријске политике.

Турска, која на северозападу Сирије има своје војне снаге распоређене како би блокирале везе сиријских и турских Курда, са Дамаском преговара о војном пакту како би Анкара ефикасно штитила нову сиријску власт. Турска преузима контролу над стратешки важном ваздухопловном базом Тијас поред Палмире, у централној Сирији, и тако попуњава вакуум створен повлачењем руских и иранских снага. Успостављање контроле над сиријским небом треба да помогне борби против Исламске државе, али и да спречи ваздушне нападе Израела који је одмах после промене режима у Дамаску преузео контролу над јужним деловима Сирије.