Колико заиста вреди Конорсов рекорд

Откако је пре две године оборио све преостале најважније рекорде у тенису, Новак Ђоковић се често суочава с питањима – шта даље, шта га још мотивише. Први одговор стигао је на Олимпијским играма у Паризу 2024, када је освојио златну медаљу, једини важан трофеј који му је недостајао. Неки су ту сезону оценили као неуспешну, јер није освајао друге турнире (у 2023, седам титула, од тога три гренд слема), међутим, из његовог угла циљ је био испуњен.

И мада и ова сезона за сада не делује сјајно (на три турнира порази у првим мечевима), треба имати у виду то да су му приоритети гренд слемови, да је прошао тек један такав турнир, на којем је играо врхунски тенис. На Аустралијан опену у великом стилу избацио је Алкараза у четвртфиналу, али је полуфинале против Зверева морао да преда због повреде. И ова сезона мериће се по турнирима „велике четворке”, а тек долазе Ролан Гарос, Вимблдон и Ју-Ес опен.

У недавној изјави, датој за време мастерса у Мајамију, Ђоковић је као једну од ствари које га мотивише да и даље игра, навео рекорд америчког тенисера Џимија Конорса – 109 освојених турнира у каријери. Али пут ка том рекорду малтене је неспојив са Ђоковићевом стратегијом да прореди календар и да усредсреди све своје снаге на највеће турнире. Конорсов рекорд би неупоредиво лакше оборио када би у позним годинама (ускоро пуни 38) одиграо и неки мањи турнир (серија 250 или 500). Треба имати у виду и то да је Конорс већину својих пехара подигао управо на турнирима таквог квалитета.

Да бисмо оценили колико заиста вреди тај Конорсов рекорд, погледајмо шта се све налази у колекцији његових трофеја.

За 28 година (1969–1996) играо је где год је стигао, не рачунајући последње четири сезоне када је одиграо свега 17 мечева. Укупно у каријери 1557 сусрета (и по томе је први) уз 1274 победе (први) и 283 пораза, са процентом победа од 77,8 одсто. Својих 109 титула освојио је у 52 различита града (или делова градова, као у случају Лондона): Џексонвил, Роанок, Квинс, Колумбус, Синсинати, Албани, Балтимор, Солт Лејк, Солзбери, Хемптон, Парамус, Бостон, Лос Анђелес, Квебек, Јоханесбург, Мелбурн, Литл Рок, Бирмингем (САД), Темпи, Манчестер, Вимблдон, Индијанаполис, Њујорк, Бахами, Бока Ратон, Денвер, Норт Конвеј, Бермуда, Мауи, Филаделфија, Палм Спрингс, Лас Вегас, Вашингтон, Келн, Вембли, Сент Луис, Далас, Сиднеј, Мемфис, Ротердам, Бирмингем (В. Британија), Стоу, Дорадо Бич, Тулса, Хонг Конг, Кантон, Токио, Ла Кинта, Брисел, Монтереј, Тулуз, Тел Авив. Чак 80 турнира освојио је у својој земљи, на америчком тлу (Ђоковић у Србији три титуле). У то време се није тако лако путовало на далека одредишта, а и премије нису биле тако примамљиве као данас.

Ако погледамо првих пет тенисера с највећим бројем титула (Конорс 109, Федерер 103, Ђоковић 99, Лендл 94, Надал 92), Ђоковић тренутно има најбољи проценат победа (1136 победа – 227 пораза, 80 одсто) испред Федерера (1251-275, 78 процената), Надала (1080-228, 78,9 одсто), Конорса (77,8 одсто) и Лендла (1068-242, 77,3 процента). Конорсова каријера трајала је 28 година (1969–96), Федерерова 25 (1997–21), Надалова 24 (2021–24), Лендлова 17 (1978–94), а Ђоковић тренутно игра своју 23. сезону.

Конорс је 61 титулу освојио на мањим турнирима (данас би одговарали серији 250 или 500), а има осам гренд слем пехара. Ђоковић је убедљиви рекордер по броју „великих трофеја” којих има 72 (24 гренд слема, 40 мастерса, 7 АТП финала, 1 Олимпијске игре). Важно је знати и то да је Конорс само два пута учествовао на Аустралијан опену, а да је пет узастопних сезона на Ролан Гаросу, у својим најбољим годинама (1974–78), пропустио зато што му је било забрањено да игра на том турниру, док је Ђоковић, такође у свом напону снаге, из добро познатих разлога (није био вакцинисан против вируса корона) ускраћен за учешће на два гренд слема и десет мастерса.