Немамо довољно домова за старе

У последњих десетак година Србија је добила сасвим нови изглед. Гради се на све стране, ничу нове болнице, школе, вртићи, мостови... Међутим, кад је реч о изградњи домова за стара лица, државни органи се не могу похвалити да су на овом плану постигнути значајни резултати. То потврђује и податак да су у последњим деценијама у Србији изграђена само два државна дома за старе – у Новом Пазару и Ваљеву, и то захваљујући донацијама Јапана.

Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, изграђен је 41 дом за стара лица, што је мало имајући у виду потребе, које су из године у годину све веће. У самом Београду тренутно постоје само четири дома у власништву државе и око 160 приватних, у којима је смештено око 19.000 корисника – 10.000 у приватним и 9.000 у државним установама.

Иако на целој територији Србије има 277 домова, њихов капацитет је толики да нису ни приближно у стању да под свој кров приме све већи број старих особа. Како године пролазе, све су веће потребе за отварањем нових домова за стара и изнемогла лица, поготово када се зна да ће 2040. године готово четвртина становника Србије бити старија од 65 година. Зато не би било наодмет да се надлежни позабаве овим проблемом, како би се у сваком граду изградио бар по један дом за старе и изнемогле. Тако би се стало на пут нелегалним домовима, којих је, нажалост, превише. Зар нам недавни случај у дому за старе у београдској општини Барајево, где су корисници страдали у пожару, не говори да се овом проблему мора посветити знатно више пажње?

Нису само повећање пензија, упућивање у бање на бесплатну рехабилитацију или додела ваучера брига државе о старим лицима, већ би много значила и изградња домова за старе и изнемогле.

Мирослав Тодоровић,

Београд/ Призрен