Титов орден старим ратницима

У Историјском архиву у Ужицу недавно сам прегледао неку историјску грађу за период 1918–1941. године и том приликом случајно наишао на један примерак „Гласила савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године”, под називом „15. септембар 1918. г.”, и то број 61, од маја 1987. године, који излази у Београду.

С обзиром на то да сам директни потомак тих славних ратника који су ратовали за одбрану Србије од 1912. до 1920. године, све што је у вези с тим ратовима много ме интересује и то с пажњом проучавам.

Разлог што ово пишем је тај што сам се запањио кад сам на првој страни тога листа, на ударном месту, прочитао наслов и видео слику нечега што дијаметрално одступа од тематике која се у листу приказује и чиме се вређају те бројне жртве које падоше бранећи слободу Србије, а и наредне Државе Срба, Хрвата и Словенаца и касније Краљевине Југославије. Замислите, приказан је Орден заслуга за народ са златном звездом, с поднасловом Титов орден савезу, којим је, цитирам у целости: „Председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао је Савез ратника ослободилачких ратова Србије 1912–1920. године Орденом заслуге за народ са златном звездом, поводом 60. годишњице пробоја Солунског фронта, у неговању патриотизма и ослободилачких традиција као и за допринос у изградњи социјалистичког друштва.”

Значи, Тито је 1978. године одликовао овај савез нечим што је баш уништило то за шта се тај савез борио и изборио. А да апсурд буде још већи, зна се шта је довело до Првог светског рата и ко је и зашто напао Краљевину Србију, али се мало зна, и о томе се годинама ћутало да је баш тај Јосип Броз био Фрањов каплар и припадник 10. чете, 25. домобранске пуковније, 42. пешадијске дивизије, која је због своје суровости и окрутности добила назив „Вражја дивизија”. Познато је и да је због своје суровости велики број припадника те дивизије добијао као највише признање Златну медаљу, Орден Марије Терезије. Међу тим припадницима био је и Јосип Броз, који је такође био одликован том медаљом, али због ратних догађаја и околности није му била лично и уручена. А када је 1968. године био у Аустрији, у Бечу, понудили су му да му тада уруче ту медаљу, али он је одговарао да он није тај, и медаљу није узео.

И да још додам да се зна да је та „Вражја дивизија” после преласка Дрине 12. августа 1914. године у Мачви, Подрињу и Посавини починила невиђене злочине и зверства над цивилним становништвом, и за само неколико дана на најсвирепији начин усмртила више од 3.500 стараца, жена и деце, о чему је детаљан извештај сачинио швајцарски лекар и патолог Др Арчибалд Рајс.

И сад замислите да тај и такав човек уручује орден том удружењу, које је он свим силама у Првом, а и у славном Другом светском рату настојао да уништи. Али, шта ћемо кад смо ми Срби чудан народ.

Предислав Даничић,

професор у пензији, Ужице