Titov orden starim ratnicima

U Istorijskom arhivu u Užicu nedavno sam pregledao neku istorijsku građu za period 1918–1941. godine i tom prilikom slučajno naišao na jedan primerak „Glasila saveza udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. godine”, pod nazivom „15. septembar 1918. g.”, i to broj 61, od maja 1987. godine, koji izlazi u Beogradu.

S obzirom na to da sam direktni potomak tih slavnih ratnika koji su ratovali za odbranu Srbije od 1912. do 1920. godine, sve što je u vezi s tim ratovima mnogo me interesuje i to s pažnjom proučavam.

Razlog što ovo pišem je taj što sam se zapanjio kad sam na prvoj strani toga lista, na udarnom mestu, pročitao naslov i video sliku nečega što dijametralno odstupa od tematike koja se u listu prikazuje i čime se vređaju te brojne žrtve koje padoše braneći slobodu Srbije, a i naredne Države Srba, Hrvata i Slovenaca i kasnije Kraljevine Jugoslavije. Zamislite, prikazan je Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, s podnaslovom Titov orden savezu, kojim je, citiram u celosti: „Predsednik SFRJ Josip Broz Tito odlikovao je Savez ratnika oslobodilačkih ratova Srbije 1912–1920. godine Ordenom zasluge za narod sa zlatnom zvezdom, povodom 60. godišnjice proboja Solunskog fronta, u negovanju patriotizma i oslobodilačkih tradicija kao i za doprinos u izgradnji socijalističkog društva.”

Znači, Tito je 1978. godine odlikovao ovaj savez nečim što je baš uništilo to za šta se taj savez borio i izborio. A da apsurd bude još veći, zna se šta je dovelo do Prvog svetskog rata i ko je i zašto napao Kraljevinu Srbiju, ali se malo zna, i o tome se godinama ćutalo da je baš taj Josip Broz bio Franjov kaplar i pripadnik 10. čete, 25. domobranske pukovnije, 42. pešadijske divizije, koja je zbog svoje surovosti i okrutnosti dobila naziv „Vražja divizija”. Poznato je i da je zbog svoje surovosti veliki broj pripadnika te divizije dobijao kao najviše priznanje Zlatnu medalju, Orden Marije Terezije. Među tim pripadnicima bio je i Josip Broz, koji je takođe bio odlikovan tom medaljom, ali zbog ratnih događaja i okolnosti nije mu bila lično i uručena. A kada je 1968. godine bio u Austriji, u Beču, ponudili su mu da mu tada uruče tu medalju, ali on je odgovarao da on nije taj, i medalju nije uzeo.

I da još dodam da se zna da je ta „Vražja divizija” posle prelaska Drine 12. avgusta 1914. godine u Mačvi, Podrinju i Posavini počinila neviđene zločine i zverstva nad civilnim stanovništvom, i za samo nekoliko dana na najsvirepiji način usmrtila više od 3.500 staraca, žena i dece, o čemu je detaljan izveštaj sačinio švajcarski lekar i patolog Dr Arčibald Rajs.

I sad zamislite da taj i takav čovek uručuje orden tom udruženju, koje je on svim silama u Prvom, a i u slavnom Drugom svetskom ratu nastojao da uništi. Ali, šta ćemo kad smo mi Srbi čudan narod.

Predislav Daničić,

profesor u penziji, Užice