Нуклеарке решење за декарбонизацију

Од нашег специјалног извештача

Златибор – Стручна и научна јавност виде нуклеарну енергију као једну од опција у енергетском миксу Србије, али не пре 2040. или 2045. године, сложили су се стручњаци на панелу „Изазов и шанса – мирнодопско коришћење нуклеарне енергије у Србији”, у оквиру стручног скупа „Енергија, пројекти, сигурност”.

Ковиљка Станковић, професор Електротехничког факултета, истакла је да се нуклеарна енергија показала као поуздана и користи се у свету 70 година, а резерве уранијума као горива су стабилне и довољне. Ипак, на коначне одлуке утичу економски и политички фактори, а да бисмо нешто урадили у будућности морамо да почнемо да радимо не данас, већ је требало јуче.

– Неке мање развијене државе од нас, као што су Кенија, Гана, Етиопија, Нигерија, увелико развијају нуклеарну енергију. Важно је да одаберемо технологије које су добро познате и које су се показале сигурним – објаснила је проф. Станковић.

Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке „Винча”, истакао је да рачунамо и на многе наше стручњаке, оне који су отишли, а одлучили смо и да стипендирамо до пет студената техничких факултета, јер морамо сада да пронађемо људе који желе да се баве тим послом, да оду на мастер програме, јер имамо сарадњу са водећим институтима и компанијама. Поред еколошких разлога, битна предност је диверсификација извора у складу са геополитичким околностима, јер је битно да се одлучи од кога се увози, угаљ, гас – рекао је Димовић.

Владимир Стевановић, професор Машинског факултета, указао је да економија опредељује нуклеарке као опцију која има велику шансу.

– Од кад се користи нуклеарна енергетика, нуклеарно гориво је јефтино, цена је око девет долара по мегават-часу. Да ли ће тако остати не можемо знати, али све указује да ће тако бити. Нуклеарно гориво је доступно, произвођачи су нуклеарне силе Француска, Русија, Канада, Кина, САД – рекао је Стевановић.

– Ако се упореде и инвестициони трошкови дугорочно у нуклеарке и обновљиве изворе енергије, предност је у нуклеарној енергији. Ипак, ни у ЕУ нису рашчистили шта је боље. Очигледно је да се иде на оптималан микс. Када се упореде инвестициони и трошкови одржавања, декомисије, нивелисана цена производње енергије нижа је код нуклеарне енергије – каже он.

Виши научни сарадник у Институту „Никола Тесла” Ђорђе Лазаревић напомиње да је перцепција јавности да нуклеарке нису сигурне након инцидената у Чернобиљу и Фукушими и зато се овом питању посвећује велика пажња. Оформили смо језгро које би радило анализу нуклеарне безбедност. Нуклеарна електрана у суседству и акцидент на тим електранама не значи да смо овде потпуно безбедни. Прва нуклеарна електрана коју би могли да градимо треба да буде по угледу на неку која је већ лиценцирана у свету – рекао је Лазаревић.