Нема смрти без суђена дана

Мирослав Радојчић (Сарајево, 24. август 1920 – Београд, 14. јануар 2000) био је српски и југословенски новинар, најпознатији као први и дугогодишњи дописник „Политике” од 1945. године из Њујорка и Лондона. Рођен је 1920. године у Сарајеву, где је завршио прву мушку гимназију као најуспешнији ђак. На прагу Другог светског рата с породицом се сели у Београд. Једна од београдских улица од 2020. године носи његово име. 
Како смо се упознали? Седим у кафани „Грмеч” с Ђорђем Марјановићем. Пита га Ђорђе, након што су се поздравили: „Кад ће венчање?” Миро одговара: „Венчања неће бити!” У то време се причало како се прва дама Југославије Јованка Броз удаје за првог легендарног новинара Миру Радојчића. Питам га откуд та прича. Миро каже: Једна жена, Јованкина рођака, жели да га упозна. Може, али под условом да дође с Јованком. И долазе њих две у „Мадеру”. Миро одмах након поздрава предлаже Јованки да јој напише мемоаре. Пристаје. 
Доцније га питају да ли се жени Јованком. 
Загонетно намигује. Његови пријатељи новинари из „Мадере” стичу утисак да је ствар готова. 
Дешавало се да се у „Грмечу” припоје четири-пет столова, где се већало о томе како и на који начин да је запроси. Наша Служба то схвата озбиљно. 
Од свега тога неће бити ништа. 
Миро је био човек који је сву своју животну енергију посветио новинарству. Био је не само врхунски новинар него и изузетно леп човек, на чији су шарм у Лондону падале светске звезде. 
Увек је био шармантан, довитљив и сналажљив. За „Политику” је писао о убиству и сахрани председника Америке Џона Кенедија. Извештаји су оцењени као врхунски. Да је живот највећи мајстор ироније, показало се и овога пута – није присуствовао сахрани. Извештај је писао на броду уз виски, где је све на дванаест телевизора посматрао телевизијски пренос. Ускоро из штампе излази моја књига „Живот, смрт, вечност” с предговором Његове светости патријарха српског господина Порфирија. У књизи Миро говори на ту тему. 
Извод из књиге дајем на увид читаоцима: 
Смрт је тренутак, али и живот је тренутак. Написао сам ово кад сам једном заборавио пасош и нисам сео у авион, с којим је страшни минхенски удес доживео најславнији фудбалски тим Манчестер јунајтед. Било је то пре три деценије и зато ми се чини да све од онда живим на вересију. У позну јесен мога живота, понекад се тога сетим, али о самом одласку из живота много не размишљам. Најближа ми је иначе она незаборављена реч великана наше литературе Милоша Црњанског: „Смрти се не плашим али је презирем.” У ствари, када боље размислим, мени је до живота као таквог, јер свима нама је изгледа суђено да увек некако будемо на оној погрешној страни. Чак и кад смо са свог боравка на овој планети били успешни. Хемингвеј је своју генерацију назвао изгубљеном, али ја бих своју назвао изгужваном. После највећег ужаса овог света који ће се себе и стидети – ми из своје генерације једанпут смо били премлади, други пут престари, углавном никад мудри да и ми као и наши најбољи другови приспели као искључиви ослободиоци, да нешто више не дохватимо. 
Из овог садашњег животног доба све ми изгледа смешно, поготову када гледам неке своје вршњаке, па чак и старије од њих, како још желе да се наметну и један другог чак и уништи. С нешто животне мудрости коју сам кроз прохујало време стекао, да је све у животу неко велико настављање, да смрти и стварно нема и да смо вечни пролазници кроз живот, ипак повезујемо. 
Ја, на пример, мислим да побеђујем прекорног и доброг сина, који можда за свог животног века неће много постићи, али који ће својом добротом многима помоћи. Само нека доброта може спасити овај сулуди свет. Сад – опет на почетак – шта је живот и шта је смрт? 
Личе ми обоје на неко вечно смењивање и састајалиште, али хоћу да верујем да живот ипак побеђује, да је на свој начин у сталном обнављању стварно и бесмртан. Ко то може знати, сасвим знати. Одговор није ни знао највећи мудрац древне Хеладе Сократ, упамћен и по оној својој чувеној: „Ја знам да ништа не знам.” 
*Редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа