Преминуо папа Фрања

Ватикан је у видео-саопштењу објавио да је папа Фрања преминуо у 88. години живота.

Папа Фрања је почетком месеца оболео од акутног бронхитиса због којег је 14. фебруара смештен у болницу у Риму.

Детаљније саопштење о смрти папе Фрање објавио је кардинал Кевин Фарел саопштио је да је папа Фрања преминуо јутрос у 7.35 часова.

- Најдража браћо и сестре, са дубоком тугом морам да објавим смрт нашег Светог оца Фрање. У 7.35 часова јутрос, бискуп Рима, Фрања, вратио се дому Очевом. Цео његов живот био је посвећен служби Богу и његовој Цркви. Учио нас је да живимо по вредностима Јеванђеља, са вером, храброшћу и љубављу према свима, нарочито према најсиромашнијима и скрајнутима. Са неизмерном захвалношћу према његовом примеру као правом ученику Господа Исуса, ми предајемо душу папе Фрање бескрајној, милостивој љубави једног Бога - изјавио је Фарел.

Папа Фрања је био први латиноамерички поглавар Римокатоличке цркве. Патио је од различитих болести током свог 12-годишњег папинства. Првобитно је лечен од бронхитиса, а затим му је дијагностикована двострана упала плућа. Ватикан је 21. марта известио да папа полако враћа снагу, али да ће морати да обнови говорне способности након терапије кисеоником. Папа је 23. марта отпуштен из болнице, након чега се опорављао у својој одабраној резиденцији. Ове године папа није присуствовао ускршњим службама у Ватикану. Службе је предводило неколико кардинала.

Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве 13. марта 2013. године, а одабрао је име Франциско, односно Фрања у част Светог Фрање Асишког, оснивача фрањевачког реда, зато што се светац нарочито бринуо за добробит сиромашних. До избора за 266. понтифа био је надбискуп Буенос Ајреса, а први је папа још од осмог века да није Европљанин и први са Јужне хемисфере и из редова језуита.

Бергољо је био инспирисан да се придружи језуитима 1958. године након опоравка од тешке болести. Боловао је тада од тешке респираторне инфекције због које му је уклоњен део плућног крила. Касније се присећао да му је медицинска сестра спасила живот, одлучивши да удвостручи дозу лекова које је примао.

Папа Фрања је био син италијанских имиграната, радника на железници. Рођен је 17. децембра 1936. године, а надбискуп Буенос Ајреса био је од 1998. године. На положај кардинала уздигнут је три године касније.

Како се наводи, важио је за скромног човека, посвећеног социјалној правди, често је аутобусом ишао на посао, сам себи кувао и редовно посећивао сиромашне четврти у близини аргентинског главног града. Течно је говорио шпански, италијански и немачки језик. Током свог понтификата, залагао се за реформе унутар Цркве и наглашавао важност милосрђа и бриге за сиромашне.

Фрања се истицао и по међународној видљивости као папе и посвећености међурелигијском дијалогу. Имао је толерантан став према члановима ЛГБТ+ заједници и био велики критичар необузданог капитализма, конзумеризма и претераног развоја. Залагао се за борбу против климатских промена, за универзално укидање смртне казне називајући је суштинским злом. Папа Фрања је критиковао пораст десничарског популизма, позивао на декриминализацију хомосексуализма, помогао је да се обнове потпуни дипломатски односи између САД и Кубе, преговарао о споразуму са Кином како би се дефинисао колики утицај тамошња Комунистичка партија има у именовању кинеских бискупа.

Како је имао мање формалан приступ папству од својих претходника, боравио је у пансиону Свете Марте уместо у Апостолској палати, званичној резиденцији поглавара Римокатоличке цркве.

Упркос неколико здравствених изазова, укључујући операцију дебелог црева 2021. године и киле 2023. године, као и повреду десне надлактице након пада у својој резиденцији у јануару 2025. године, папа Фрања је у својој аутобиографији изјавио да је здрав и да не планира да се повуче са места поглавара Римокатоличке цркве.