Ускоро прве литургије у српско-руском храму

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Из камена и вере, молитве и традиције уздигао се православни храм који ће ускоро постати једно од најважнијих духовних одредишта Бањалуке, али и духовни завет пријатељства два народа. Осам година од почетка градње и седам година након што су освештани његови темељи, храм Преображења Господњег, то јест српско-руски храм, поприма своје коначне, духовно и архитектонски упечатљиве обрисе.    
Српско-руски храм и духовно-културни центар у Бањалуци гради се у част породице Романов. Као прототип будућег храма изабран је некадашњи храм Чуда архангела Михаила из 1358. године, који се налазио у Кремљу и који је порушен након Октобарске револуције.   
„Завршетак грубих радова очекује се у другој половини године, када ће бити служена и прва света литургија поводом закровљења објеката, као и освећења и подизања наткуполних крстова и звона”, потврдио је за „Политику” протојереј Драган Максимовић из Црквене општина Бањалука.
Он је појаснио да је површина храма са галеријом 610 квадратних метара. 
„У њему ће истовремено на богослужењима моћи присуствовати око 750 верника. Висина звоника са крстом је 48,79 метара, а велике куполе са крстом 43,20 метара”, рекао је Максимовић.  
У традиционалном руском стилу – инспирисаном древном московском архитектуром – и овај храм носи снажну симболику. Куполе ће бити позлаћене, звоник грађен по узору на стару Москву, а свака појединост пажљиво је бирана, од врсте камена који је отпоран на порозност до распореда олтара. 
„Храм ће имати три олтара: Преображењу Господњем, затим Светом Сави и Светом Симеону и светородној лози Немањића, те трећи – Светој царској породици Романов”, истакао је Максимовић. Тик уз храм уздиже се и парохијски дом, који ће служити и као руски културно-духовни центар и библиотека, у коме ће се изучавати и руски језик и књижевност.  
„У току су завршни радови на изради кровних конструкција храма, како куполних, тако и шаторастих, као и извођење поткровне етаже објекта духовно-културног центра. Планираним роком завршетак грубих грађевинских радова на изградњи тих објеката је крај текуће године”, прецизирао је Максимовић.  
Темељи храма освештани су 17. септембра 2018. године током посете Бањалуци министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова. Преостало је да се уреди унутрашњост и плато испред храма. Унутрашњи радови ће потрајати и наредних неколико година, али верници неће дуго чекати да у храму започне богослужбени живот. Храм је недавно обишао и патријарх српски Порфирије.  
Српско-руски храм је већ добио величанствен изглед. Постављено је пет купола и конструкције крова. Храм се гради према идејном пројекту Московског архитектонског института, на челу са архитектом Алексејем Капустином, по благослову и под надзором митрополита бањалучког Јефрема. 
Свештеник и председник Императорско-православно-палестинског друштва РС Миладин Митровић рекао је недавно да ово није обична грађевина која захтева да се све веома пажљиво ради. 
„Храм се гради од најквалитетнијих материјала. У току је завршна фаза грубе градње, након чега следи унутрашње уређење. Акценат је на звонику, који се гради по старој московској архитектури, по којој су изграђени бројни храмови у Москви. Свака купола ће бити позлаћена и имаће крст”, рекао је Митровић.   
Српско-руски храм гради се у част руског цара Николаја Другог Романова. 
„Као и сваки други храм то ће бити место где ће сабирати верници, али овај храм има додатну симболику и значење јер ће представљати симбол вишевековног пријатељства два народа. Поврх тога, то је храм кроз који су Срби напокон на један видљив начин изразили своју захвалност руском цару Николају Другом Романову, који је ушао у Први светски рат против Аустроугарске и заштитио интерес нашег народа на Балкану. Срби су и раније хтели да му подигну храм, али сплетом околности то се није десило”, рекао је Митровић.