Uskoro prve liturgije u srpsko-ruskom hramu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Iz kamena i vere, molitve i tradicije uzdigao se pravoslavni hram koji će uskoro postati jedno od najvažnijih duhovnih odredišta Banjaluke, ali i duhovni zavet prijateljstva dva naroda. Osam godina od početka gradnje i sedam godina nakon što su osveštani njegovi temelji, hram Preobraženja Gospodnjeg, to jest srpsko-ruski hram, poprima svoje konačne, duhovno i arhitektonski upečatljive obrise.    
Srpsko-ruski hram i duhovno-kulturni centar u Banjaluci gradi se u čast porodice Romanov. Kao prototip budućeg hrama izabran je nekadašnji hram Čuda arhangela Mihaila iz 1358. godine, koji se nalazio u Kremlju i koji je porušen nakon Oktobarske revolucije.   
„Završetak grubih radova očekuje se u drugoj polovini godine, kada će biti služena i prva sveta liturgija povodom zakrovljenja objekata, kao i osvećenja i podizanja natkupolnih krstova i zvona”, potvrdio je za „Politiku” protojerej Dragan Maksimović iz Crkvene opština Banjaluka.
On je pojasnio da je površina hrama sa galerijom 610 kvadratnih metara. 
„U njemu će istovremeno na bogosluženjima moći prisustvovati oko 750 vernika. Visina zvonika sa krstom je 48,79 metara, a velike kupole sa krstom 43,20 metara”, rekao je Maksimović.  
U tradicionalnom ruskom stilu – inspirisanom drevnom moskovskom arhitekturom – i ovaj hram nosi snažnu simboliku. Kupole će biti pozlaćene, zvonik građen po uzoru na staru Moskvu, a svaka pojedinost pažljivo je birana, od vrste kamena koji je otporan na poroznost do rasporeda oltara. 
„Hram će imati tri oltara: Preobraženju Gospodnjem, zatim Svetom Savi i Svetom Simeonu i svetorodnoj lozi Nemanjića, te treći – Svetoj carskoj porodici Romanov”, istakao je Maksimović. Tik uz hram uzdiže se i parohijski dom, koji će služiti i kao ruski kulturno-duhovni centar i biblioteka, u kome će se izučavati i ruski jezik i književnost.  
„U toku su završni radovi na izradi krovnih konstrukcija hrama, kako kupolnih, tako i šatorastih, kao i izvođenje potkrovne etaže objekta duhovno-kulturnog centra. Planiranim rokom završetak grubih građevinskih radova na izgradnji tih objekata je kraj tekuće godine”, precizirao je Maksimović.  
Temelji hrama osveštani su 17. septembra 2018. godine tokom posete Banjaluci ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova. Preostalo je da se uredi unutrašnjost i plato ispred hrama. Unutrašnji radovi će potrajati i narednih nekoliko godina, ali vernici neće dugo čekati da u hramu započne bogoslužbeni život. Hram je nedavno obišao i patrijarh srpski Porfirije.  
Srpsko-ruski hram je već dobio veličanstven izgled. Postavljeno je pet kupola i konstrukcije krova. Hram se gradi prema idejnom projektu Moskovskog arhitektonskog instituta, na čelu sa arhitektom Aleksejem Kapustinom, po blagoslovu i pod nadzorom mitropolita banjalučkog Jefrema. 
Sveštenik i predsednik Imperatorsko-pravoslavno-palestinskog društva RS Miladin Mitrović rekao je nedavno da ovo nije obična građevina koja zahteva da se sve veoma pažljivo radi. 
„Hram se gradi od najkvalitetnijih materijala. U toku je završna faza grube gradnje, nakon čega sledi unutrašnje uređenje. Akcenat je na zvoniku, koji se gradi po staroj moskovskoj arhitekturi, po kojoj su izgrađeni brojni hramovi u Moskvi. Svaka kupola će biti pozlaćena i imaće krst”, rekao je Mitrović.   
Srpsko-ruski hram gradi se u čast ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova. 
„Kao i svaki drugi hram to će biti mesto gde će sabirati vernici, ali ovaj hram ima dodatnu simboliku i značenje jer će predstavljati simbol viševekovnog prijateljstva dva naroda. Povrh toga, to je hram kroz koji su Srbi napokon na jedan vidljiv način izrazili svoju zahvalnost ruskom caru Nikolaju Drugom Romanovu, koji je ušao u Prvi svetski rat protiv Austrougarske i zaštitio interes našeg naroda na Balkanu. Srbi su i ranije hteli da mu podignu hram, ali spletom okolnosti to se nije desilo”, rekao je Mitrović.