До краја априла крај сетве кукуруза

Киша, ветар, влажне оранице, па чак и снег који је провејавао почетком месеца, поново су ометали ратаре најпре да започну, али и да окончају пролећну сетву кукуруза.

Овакве прилике прате произвођаче у Србији, али и целом региону, а најважније питање јесте да ли ће посао на њивама успети да заврше у оптималним роковима без последица по приносе.

Временске прилике ове сезоне практично су онемогућиле екстремно ране и ране рокове сетве кукуруза. Ипак, трактори и сејалице, бар на квалитетнијим земљиштима, ушли су у њиве.

– Без обзира на временске прилике за сада не видимо да ће бити проблема. Пролеће је увек променљиво. Тако да све ово што имамо у протеком периоду – ред кише, ред сунца практично и очекивано. Више нема шта да се чека. И даље јесте оптималан рок. Зато треба искористити све наредне дане да, ако нам време дозволи, завршимо сетву до краја месеца – каже за „Политику” др Горан Бекавац, један од водећих домаћих стручњака с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Према његовим речима, проблем би могао да настане уколико услед лоших временских услова будемо принуђени да кукуруз сејемо наредног месеца, јер све после 10. маја доноси ризик пада приноса. Напомиње да вишегодишња пракса показује како се најбољи резултати постижу уколико се сетва кукуруза заврши између 5. и 20. априла, али, како објашњава, све до краја овог месеца може да се сеје без проблема. И температура земљишта већ је између 10 и 12 степени Целзијуса, у зависности од дела државе, тако да је ово готово оптимално за сетву. Бекавац међутим не може са сигурношћу да процени колико ратара је завршило сетву, јер су је многи одлагали. Очекује међутим нешто мање површине под кукурузом и то између 850.000 и 900.000 хектара. Ово је резултат чињенице да је раније посејано више пшенице него што смо имали у претходних неколико година и то посебно на северу Војводине.

Ратари су се одлучили за пшеницу углавном због временских услова који су у последње три године били јако неповољни за кукуруз. Имали смо екстремно сушне и топле 2022. и 2024. годину, што наравно није одговарало кукурузу. У 2023. су нас погодиле суперћелијске олује када је кукуруз био у осетљивој фази развоја и оне су на одређеним локалитетима направиле изузетно велике штете. Због тога се произвођачи одлучују за озиму пшеницу, рачунајући да ће у току јесени и зиме ипак бити неких падавине и обезбедити им какав такав род.