Do kraja aprila kraj setve kukuruza

Kiša, vetar, vlažne oranice, pa čak i sneg koji je provejavao početkom meseca, ponovo su ometali ratare najpre da započnu, ali i da okončaju prolećnu setvu kukuruza.

Ovakve prilike prate proizvođače u Srbiji, ali i celom regionu, a najvažnije pitanje jeste da li će posao na njivama uspeti da završe u optimalnim rokovima bez posledica po prinose.

Vremenske prilike ove sezone praktično su onemogućile ekstremno rane i rane rokove setve kukuruza. Ipak, traktori i sejalice, bar na kvalitetnijim zemljištima, ušli su u njive.

– Bez obzira na vremenske prilike za sada ne vidimo da će biti problema. Proleće je uvek promenljivo. Tako da sve ovo što imamo u protekom periodu – red kiše, red sunca praktično i očekivano. Više nema šta da se čeka. I dalje jeste optimalan rok. Zato treba iskoristiti sve naredne dane da, ako nam vreme dozvoli, završimo setvu do kraja meseca – kaže za „Politiku” dr Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, problem bi mogao da nastane ukoliko usled loših vremenskih uslova budemo prinuđeni da kukuruz sejemo narednog meseca, jer sve posle 10. maja donosi rizik pada prinosa. Napominje da višegodišnja praksa pokazuje kako se najbolji rezultati postižu ukoliko se setva kukuruza završi između 5. i 20. aprila, ali, kako objašnjava, sve do kraja ovog meseca može da se seje bez problema. I temperatura zemljišta već je između 10 i 12 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od dela države, tako da je ovo gotovo optimalno za setvu. Bekavac međutim ne može sa sigurnošću da proceni koliko ratara je završilo setvu, jer su je mnogi odlagali. Očekuje međutim nešto manje površine pod kukuruzom i to između 850.000 i 900.000 hektara. Ovo je rezultat činjenice da je ranije posejano više pšenice nego što smo imali u prethodnih nekoliko godina i to posebno na severu Vojvodine.

Ratari su se odlučili za pšenicu uglavnom zbog vremenskih uslova koji su u poslednje tri godine bili jako nepovoljni za kukuruz. Imali smo ekstremno sušne i tople 2022. i 2024. godinu, što naravno nije odgovaralo kukuruzu. U 2023. su nas pogodile superćelijske oluje kada je kukuruz bio u osetljivoj fazi razvoja i one su na određenim lokalitetima napravile izuzetno velike štete. Zbog toga se proizvođači odlučuju za ozimu pšenicu, računajući da će u toku jeseni i zime ipak biti nekih padavine i obezbediti im kakav takav rod.