Улази ли Русија у ОПЕК?

Специјално за „Политику“ 
Москва, 16. децембра – Председник ОПЕК-а Шакиб Халил позвао је почетком децембра Русију, Норвешку и Мексико, највеће независне произвођаче нафте, да ступе у организацију или да „покажу солидарност с картелом” на други начин, како би се заједно са чланицама организације бориле за „праведну цену” нафте.

Занимљиво је да Москва, која је све до сада одбијала такве понуде, овог пута није била тако категорична. Напротив, председник Дмитриј Медведев изјавио је да не искључује могућност да Русија постане чланица ОПЕК-а како би усаглашено смањивала производњу нафте да би се сачувале високе цене „црног злата”. Константин Косачов, председник Комитета за међународне односе Државне думе, истиче да „стварних препрека за то нема и није их ни било”, мада је логичније говорити о тешњој сарадњи него о стварном уласку у организацију.

Косачов је истакао да приликом размишљања о начинима сарадње обавезно треба „искључити схему која има за циљ да се споља успостави контрола над обимом производње енергената у Русији. То би било неправилно и управо је због тога Москва увек одбијала многобројне позиве да уђе у ОПЕК”.

Управо је питање „спољашње контроле”, или, како неки кажу, губитка енергетског суверенитета Русије, разлог који чини евентуално придруживање Русије картелу мало вероватним. Чланство би Русију довело у ситуацију да мора да пристаје и на одлуке које би картел могао донети под утицајем земаља на које су неке друге земље извршиле притисак. Пример су Ирак и Саудијска Арабија које се често понашају онако како од њих траже САД. Зато је много вероватније да ће РФ и ОПЕК побољшати сарадњу, али да ће Русија, која је и до сада често учествовала на заседањима нафтног картела као посматрач, остати изван картела.

Њена подршка напорима ОПЕК-а да се спречи даљи пад цена нафте крајње је логична. Цена „црног злата” пала је испод 50 долара за барел, што ће, уколико потраје, угрозити руски буџет. А прогнозе нису светле – међународна енергетска агенција прогнозира снижење потражње за нафтом до краја ове године на 85,8 милиона барела дневно, што је ниво из 1983. године. Минимално повећање од око милион барела у идућој години не делује нимало оптимистично. РФ ће зато на самиту ОПЕК-а 17. децембра у Алжиру, највероватније, подржати одлуку о смањењу производње нафте.

Помоћ картелу је један од начина борбе за реформисање нафтног тржишта, на чему Русија све гласније инсистира. Сарадња са ОПЕК-ом омогућила би јој, као једном од светских лидера у производњи и продаји „црног злата”, могућност да утиче на цену нафте. Створила би се основа за стабилност испорука и цена јер Русија и ОПЕК заједно чине 85 посто доказаних резерви нафте у свету и 53 процента производње.