Ulazi li Rusija u OPEK?

Specijalno za „Politiku“ 
Moskva, 16. decembra – Predsednik OPEK-a Šakib Halil pozvao je početkom decembra Rusiju, Norvešku i Meksiko, najveće nezavisne proizvođače nafte, da stupe u organizaciju ili da „pokažu solidarnost s kartelom” na drugi način, kako bi se zajedno sa članicama organizacije borile za „pravednu cenu” nafte.

Zanimljivo je da Moskva, koja je sve do sada odbijala takve ponude, ovog puta nije bila tako kategorična. Naprotiv, predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da ne isključuje mogućnost da Rusija postane članica OPEK-a kako bi usaglašeno smanjivala proizvodnju nafte da bi se sačuvale visoke cene „crnog zlata”. Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Državne dume, ističe da „stvarnih prepreka za to nema i nije ih ni bilo”, mada je logičnije govoriti o tešnjoj saradnji nego o stvarnom ulasku u organizaciju.

Kosačov je istakao da prilikom razmišljanja o načinima saradnje obavezno treba „isključiti shemu koja ima za cilj da se spolja uspostavi kontrola nad obimom proizvodnje energenata u Rusiji. To bi bilo nepravilno i upravo je zbog toga Moskva uvek odbijala mnogobrojne pozive da uđe u OPEK”.

Upravo je pitanje „spoljašnje kontrole”, ili, kako neki kažu, gubitka energetskog suvereniteta Rusije, razlog koji čini eventualno pridruživanje Rusije kartelu malo verovatnim. Članstvo bi Rusiju dovelo u situaciju da mora da pristaje i na odluke koje bi kartel mogao doneti pod uticajem zemalja na koje su neke druge zemlje izvršile pritisak. Primer su Irak i Saudijska Arabija koje se često ponašaju onako kako od njih traže SAD. Zato je mnogo verovatnije da će RF i OPEK poboljšati saradnju, ali da će Rusija, koja je i do sada često učestvovala na zasedanjima naftnog kartela kao posmatrač, ostati izvan kartela.

Njena podrška naporima OPEK-a da se spreči dalji pad cena nafte krajnje je logična. Cena „crnog zlata” pala je ispod 50 dolara za barel, što će, ukoliko potraje, ugroziti ruski budžet. A prognoze nisu svetle – međunarodna energetska agencija prognozira sniženje potražnje za naftom do kraja ove godine na 85,8 miliona barela dnevno, što je nivo iz 1983. godine. Minimalno povećanje od oko milion barela u idućoj godini ne deluje nimalo optimistično. RF će zato na samitu OPEK-a 17. decembra u Alžiru, najverovatnije, podržati odluku o smanjenju proizvodnje nafte.

Pomoć kartelu je jedan od načina borbe za reformisanje naftnog tržišta, na čemu Rusija sve glasnije insistira. Saradnja sa OPEK-om omogućila bi joj, kao jednom od svetskih lidera u proizvodnji i prodaji „crnog zlata”, mogućnost da utiče na cenu nafte. Stvorila bi se osnova za stabilnost isporuka i cena jer Rusija i OPEK zajedno čine 85 posto dokazanih rezervi nafte u svetu i 53 procenta proizvodnje.