Зграда пуна крошњи

Бавити се архитектуром је дуготрајан процес који траје онолико колико архитекта има енергије, талента, здравља, али и поштења и стрпљења. Свакако и здраворазумског размишљања. И после три деценије уживам у послу који волим, као да сам тек почео, рекао је Лазар Кузманов за „Политику” након што му је поводом двадесетогодишњице Београдске интернационалне недеље архитектуре уручена званично Велика награда за животно дело Удружења архитеката Србије.

Тим поводом наш саговорник је после уручења свечано отворио своју ретроспективну изложбу „И после 30 година – архитекта”, на којој је представио награђене и најзапаженије радове, од којих је међу првима модерно новосадско здање „Пинк компјутерс”, са којим је још 2010. освојио годишњу награду Савеза архитеката Србије за најбоље изведени објекат. Тада је номинован за награду ЕУ за савремену архитектуру.

За њега, Новосађанина, каже, ова изложба у Дому инжењера и техничара представља и „повратак кући” Друштва архитеката – у своје просторије изнад Пионирског парка.

– Премда је већина „мојих” зграда у Новом Саду, архитектуру сам завршио пре тачно 35 година у Београду, у који сам дошао из родног Титела. Зградама техничког и машинског факултета у којима сам проводио студентске дане сада са колегама и посвећујем најновији пројекат који је у главном граду и освојио прошле године прву награду. По тој замисли, студенти ће између ове две зграде и с треће стране Универзитетске библиотеке добити нови зелени кампус. Тачније, када до реализације дође, већи простор за вежбе и предавања, потребан одавно, наћи се се испод заједничког дворишта, док смо изнад планирали померљиву заједничку зелену површину на којој ће будући академски грађани моћи да се одмарају, размењују знања и мишљења.

Крајем прошле године, Кузманов је добио награду УЛУПУДС-а „Ранко Радовић” за трогодишњу обнову у пожару изгорелог солитера „Раднички” у Новом Саду и за његову трансформацију у стаклену кулу „Вега”. За „палату светлости о одрживости”, „вертикалу Новог Сада”, како је још зову, примио је већ 2023. Годишњу награду УАС за најуспешније изведено дело. Он сматра да је стари раднички универзитет вратио младима, који у овдашњој компјутерској фирми имају приземље и мезанин као места сусрета отворена за грађане. На питање да ли жели да промени архитектуру Србије одговара:

– Ја бих се пре вратио насељима хуманог карактера каква смо имали. Примери тих такозваних хуманих насеља градића су новобеоградски блокови 70, 45 и други, као и насеље Лимани у Новом Саду, у којима су становници имали све што им треба – и вртиће и школе, амбуланте, радње, забаву и спорт на огромним зеленим површинама. То су били делови града грађени тако да они имају квалитетне услове становања, а тиме што надомак куће имају све најпотребније се уједно растерећује и превоз у великом граду. Данас се, у процесу велике изградње, зидају огромни стамбени блокови без потпуно осмишљеног садржаја и са све мање парковских површина. Тржиште захтева озбиљну процену добити и инвеститори углавном гледају како да више зараде, а мање уложе. Тако се доводи у питање квалитет и бојим се да је већина градње лошег квалитета. Иначе, увек треба одредити грађу према месту на ком је будуће здање и условима који га окружују. Лично бирам савремене материјале, али користећи и квалитетну опеку, цемент и друге већ познате. Употреба дрвета је веома захвална, али је важна умешност којом архитекта барата када је у питању обликовање конструкције.

   С друге стране, наш саговорник примећује да је све мање пројектаната заинтересовано да учествује на Салону архитектуре у Београду, који је увек био одскочна даска за талентоване. И ове године Кузманов је био у жирију Салона и каже да је било свега пар занимљивих радова. Или младе архитекте нису заинтересоване за излагање, мисли, или су незадовољни оним што тренутно раде. Сматра да талената увек има и да у мору данашњих пројектаната „искоче”. Нажалост, мишљења је да се велики градови попут Новог Сада и Београда шире све већом брзином, те се у брзом пројектовању „осећа” просек квалитета.

– Блоковске површине расту, а и инфраструктура тешко може да прати нова насеља. И то је разлог из ког ми је жао што се помало одустаје од зелене архитектуре. Наиме, овај појам се често и превише употребљава, али зелено насеље не значи само зеленило око зграде, већ представља и решења за уштеду и одрживост становања, услове за боље загревање и осветљење објеката. Тренутно у Улици Павла Папа у Новом Саду градим зграду са вертикалним дрворедом, тачније свака тераса имаће своју фотинију. Биће то зграда пуна крошњи, такве бих волео да видим у целој Србији. Београд је најлепши град у југоисточној Европи и то се још не види довољно – сматра један од најнаграђенијих архитеката.

Од Завода за урбанизам до Велике награде

Лазар Кузманов каријеру је започео одмах по дипломирању у Заводу за урбанизам Новог Сада, а ускоро учествује и у настави на тамошњем Факултету техничких наука. Био је чак и покрајински секретар за архитектуру и урбанизам од 2000. до 2004. године, као и председник Друштва архитеката Новог Сада. Члан је Академије архитектуре Србије и других важних асоцијација, а учествовао је на више од 100 изложби и салона архитектуре у земљи и иностранству.