Zgrada puna krošnji

Baviti se arhitekturom je dugotrajan proces koji traje onoliko koliko arhitekta ima energije, talenta, zdravlja, ali i poštenja i strpljenja. Svakako i zdravorazumskog razmišljanja. I posle tri decenije uživam u poslu koji volim, kao da sam tek počeo, rekao je Lazar Kuzmanov za „Politiku” nakon što mu je povodom dvadesetogodišnjice Beogradske internacionalne nedelje arhitekture uručena zvanično Velika nagrada za životno delo Udruženja arhitekata Srbije.

Tim povodom naš sagovornik je posle uručenja svečano otvorio svoju retrospektivnu izložbu „I posle 30 godina – arhitekta”, na kojoj je predstavio nagrađene i najzapaženije radove, od kojih je među prvima moderno novosadsko zdanje „Pink kompjuters”, sa kojim je još 2010. osvojio godišnju nagradu Saveza arhitekata Srbije za najbolje izvedeni objekat. Tada je nominovan za nagradu EU za savremenu arhitekturu.

Za njega, Novosađanina, kaže, ova izložba u Domu inženjera i tehničara predstavlja i „povratak kući” Društva arhitekata – u svoje prostorije iznad Pionirskog parka.

– Premda je većina „mojih” zgrada u Novom Sadu, arhitekturu sam završio pre tačno 35 godina u Beogradu, u koji sam došao iz rodnog Titela. Zgradama tehničkog i mašinskog fakulteta u kojima sam provodio studentske dane sada sa kolegama i posvećujem najnoviji projekat koji je u glavnom gradu i osvojio prošle godine prvu nagradu. Po toj zamisli, studenti će između ove dve zgrade i s treće strane Univerzitetske biblioteke dobiti novi zeleni kampus. Tačnije, kada do realizacije dođe, veći prostor za vežbe i predavanja, potreban odavno, naći se se ispod zajedničkog dvorišta, dok smo iznad planirali pomerljivu zajedničku zelenu površinu na kojoj će budući akademski građani moći da se odmaraju, razmenjuju znanja i mišljenja.

Krajem prošle godine, Kuzmanov je dobio nagradu ULUPUDS-a „Ranko Radović” za trogodišnju obnovu u požaru izgorelog solitera „Radnički” u Novom Sadu i za njegovu transformaciju u staklenu kulu „Vega”. Za „palatu svetlosti o održivosti”, „vertikalu Novog Sada”, kako je još zovu, primio je već 2023. Godišnju nagradu UAS za najuspešnije izvedeno delo. On smatra da je stari radnički univerzitet vratio mladima, koji u ovdašnjoj kompjuterskoj firmi imaju prizemlje i mezanin kao mesta susreta otvorena za građane. Na pitanje da li želi da promeni arhitekturu Srbije odgovara:

– Ja bih se pre vratio naseljima humanog karaktera kakva smo imali. Primeri tih takozvanih humanih naselja gradića su novobeogradski blokovi 70, 45 i drugi, kao i naselje Limani u Novom Sadu, u kojima su stanovnici imali sve što im treba – i vrtiće i škole, ambulante, radnje, zabavu i sport na ogromnim zelenim površinama. To su bili delovi grada građeni tako da oni imaju kvalitetne uslove stanovanja, a time što nadomak kuće imaju sve najpotrebnije se ujedno rasterećuje i prevoz u velikom gradu. Danas se, u procesu velike izgradnje, zidaju ogromni stambeni blokovi bez potpuno osmišljenog sadržaja i sa sve manje parkovskih površina. Tržište zahteva ozbiljnu procenu dobiti i investitori uglavnom gledaju kako da više zarade, a manje ulože. Tako se dovodi u pitanje kvalitet i bojim se da je većina gradnje lošeg kvaliteta. Inače, uvek treba odrediti građu prema mestu na kom je buduće zdanje i uslovima koji ga okružuju. Lično biram savremene materijale, ali koristeći i kvalitetnu opeku, cement i druge već poznate. Upotreba drveta je veoma zahvalna, ali je važna umešnost kojom arhitekta barata kada je u pitanju oblikovanje konstrukcije.

   S druge strane, naš sagovornik primećuje da je sve manje projektanata zainteresovano da učestvuje na Salonu arhitekture u Beogradu, koji je uvek bio odskočna daska za talentovane. I ove godine Kuzmanov je bio u žiriju Salona i kaže da je bilo svega par zanimljivih radova. Ili mlade arhitekte nisu zainteresovane za izlaganje, misli, ili su nezadovoljni onim što trenutno rade. Smatra da talenata uvek ima i da u moru današnjih projektanata „iskoče”. Nažalost, mišljenja je da se veliki gradovi poput Novog Sada i Beograda šire sve većom brzinom, te se u brzom projektovanju „oseća” prosek kvaliteta.

– Blokovske površine rastu, a i infrastruktura teško može da prati nova naselja. I to je razlog iz kog mi je žao što se pomalo odustaje od zelene arhitekture. Naime, ovaj pojam se često i previše upotrebljava, ali zeleno naselje ne znači samo zelenilo oko zgrade, već predstavlja i rešenja za uštedu i održivost stanovanja, uslove za bolje zagrevanje i osvetljenje objekata. Trenutno u Ulici Pavla Papa u Novom Sadu gradim zgradu sa vertikalnim drvoredom, tačnije svaka terasa imaće svoju fotiniju. Biće to zgrada puna krošnji, takve bih voleo da vidim u celoj Srbiji. Beograd je najlepši grad u jugoistočnoj Evropi i to se još ne vidi dovoljno – smatra jedan od najnagrađenijih arhitekata.

Od Zavoda za urbanizam do Velike nagrade

Lazar Kuzmanov karijeru je započeo odmah po diplomiranju u Zavodu za urbanizam Novog Sada, a uskoro učestvuje i u nastavi na tamošnjem Fakultetu tehničkih nauka. Bio je čak i pokrajinski sekretar za arhitekturu i urbanizam od 2000. do 2004. godine, kao i predsednik Društva arhitekata Novog Sada. Član je Akademije arhitekture Srbije i drugih važnih asocijacija, a učestvovao je na više od 100 izložbi i salona arhitekture u zemlji i inostranstvu.