Папа који је успео да допре до срца обичних људи

Миленко Пешић

Више од 250 хиљада људи и 170 делегација окупило се јуче у Риму како би одало почаст преминулом поглавару Римокатоличке цркве папа Фрањи, који је сахрањен у Базилици Света Марија Мађоре.

Погребна поворка с Фрањиним ковчегом у преуређеном папамобилу путовала је од Базилике Светог Петра до папиног коначног одредишта уз поздраве хиљаде верника окупљених на римским улицама. Дуж руте дуге око 5,5 километара од Трга Светог Петра поворка је пролазила поред многих познатих римских споменика, укључујући Колосеум, а мноштво људи опростило се пљеском док је поворка пролазила.

Папа Фрања је за живота изменио и поједноставио устаљени обред сахране за поглавара цркве, којој су јуче присуствовали државници, чланови краљевских породица, док су осуђеници и мигранти за које се заузимао током свог понтификата испратили папу до његовог коначног почивалишта. Папа је желео да церемонија одрази приоритете његовог понтификата, током којег је настојао да нагласи своју улогу обичног свештеника, а не моћног верског вође.

По жељи самог папе покопан је у гробници у поду у малој ниши у једној од такозваних „пет папских базилика”. На надгробној плочи од лигурског мермера исписано је само Фрањино име на латинском, Franciscus. Последњи папа који је сахрањен изван ватиканских зидина био је Леон XIII, који је умро 1903. године и чије се гробно место налази у Базилици Светог Ивана Латеранског. А последњи папа покопан у Базилици Свете Марије Мађоре био је Клемент IX 1669. године.

Више шефова држава одало је пошту папи Фрањи и помолило се у тишини пред његовим посмртним ковчегом у Цркви Светог Петра у Риму, пре него што је ковчег изнет на Трг Светог Петра пред сахрану, преноси Анса. То су учинили председник САД Доналд Трамп и прва дама САД Меланија Трамп, председник Италије Серђо Матарела у пратњи своје ћерке Лауре, као и више других шефова држава.

Међу светским лидерима који су имали дозволу да кратко стану испред папиног ковчега пре почетка погребне церемоније су и британски премијер Кир Стармер, принц од Велса, као и француски председник Емануел Макрон. Сахрани је присуствовао и премијер Србије Ђуро Мацут, који је пред ковчегом одао почаст преминулом папи Фрањи.

Погребу су присуствовали и генерални секретар УН Антонио Гутерес, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и одлазећи немачки канцелар у одласку Олаф Шолц. Руски председник Владимир Путин, за којим је Међународни кривични суд издао потерницу налог због злочина у Украјини на папину сахрану послао је министарку културе Олгу Љубимову.

Церемонију сахране папе који се упокојио од последица срчане инсуфицијенције и можданог удара, након борбе са обостраном упалом плућа због које је био хоспитализован 21. априла у 89. години, пратило је око 2.700 акредитованих новинара. Због присуства великог броја државника и страних делегација у Риму су јуче биле појачане мере безбедности.

Поред Цркве Светог Петра и у њеној околини патролирало је више од 2.000 полицајаца, уз подршку 400 саобраћајних полицајаца. У Риму су били распоређени модерни одбрамбени и безбедносни механизми, укључујући оружје против дронова, а изнад италијанске престонице је успостављена зона забране летова којом су патролирали борбени авиони.

Сахрана је почела у 10 часова изношењем ковчега из Базилике Светог Петра. Италијански кардинал Ђовани Батиста Ре је предводио погребну мису поглавару Римокатоличке цркве папи Фрањи. Он неће учествовати у процесу избора следећег папе, јер има 91 годину. Право да гласају у конклави имају само високи црквенодостојници који нису старији од 80 година.

Кардинал Ђовани Батиста Ре је пре почетка мисе изрекао молитву верних, познату и као универзална молитва, током церемоније сахране папе Фрање у Риму, а тај тренутак означио је одступање од традиционалних папских сахрана, јер је молитва изнета први пут и на мандаринском језику. Молитва је изречена на шест језика – италијанском, француском, арапском, португалском, пољском и немачком.

То је први пут да је мандарински језик коришћен на папској сахрани, што има дубоко симболичко значење – током свог понтификата папа Фрања је изражавао жељу да посети Кину, док је Ватикан последњих година радио на изградњи бољих односа са Пекингом. Пошто није могао да посети Кину, Фрања је 2023. године уместо тога посетио Монголију, где се сусрео са кинеским католицима и бискупима.

Такође, 2022. године, папа је именовао Ђорђа Маренга за првог монголског кардинала. Кардинал Маренго биће међу онима који ће именовати Фрањиног наследника у конклави, која ће почети у данима након јучерашње сахране.

Кардинал Ре је рекао да је папа допро до срца људи на директан и непосредан начин. Он је у проповеди покојном папи рекао да је главна водиља његове мисије била уверење да је црква дом за све са „увек отвореним вратима”.

„За покојног папу Фрању, да га главни пастир, који вечно живи, прими у своје краљевство светла и мира. Помолимо се Господу. Господе, услиши нашу молитву”, рекао је кардинал.

Како је прочитао, папа Фрања је изабрао да следи несебичан пут до последњег дана свог земаљског живота.

„Последња слика коју имамо о њему, а која ће нам остати урезана у сећање, јесте она од прошле недеље, ускршње недеље, када је папа Фрања, упркос озбиљним здравственим проблемима, желео да нас благослови са балкона Базилике Светог Петра. Потом је сишао на овај трг да поздрави велику гомилу окупљену на ускршњој миси док се возио у папамобилу с отвореним кровом. Својим молитвама сада поверавамо душу нашег вољеног папе Богу, да му подари вечну срећу у светлом и славном погледу своје неизмерне љубави”, рекао је кардинал, пренео је Си-Ен-Ен.

Претходно је ђакон Франческо Мелоне певао стихове из поглавља 21, Јеванђеља по Јовану, које говори о сусрету између Исуса и Петра, једног од његових ученика. Како се наводи, то је снажно јеванђеље и повезује улогу папе све унатраг кроз свете списе са вођством верника, а други део јеванђеља говори о старењу, односно о ономе што је често радио и говорио покојни понтиф – да не жели да сакрије своју слабост и покаже своју рањивост.

Би-Би-Си: прилика за неформалне дипломатске разговоре

Сахрана поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање је ретка и неочекивана прилика за светске лидере који ће се на њој окупити, да спроведу „малу импровизовану дипломатију”, пише Би-Би-Си.

Јучерашњи догађај у Риму је био један од највећих окупљања шефова држава и влада, прво од сахране покојне краљице Елизабете Друге 2022. године. Дипломате су рекле да је мало планова за формалне састанке између лидера владе јер то не би било у духу онога због чега су дошли у Рим.

„Не желимо да покажемо непоштовање према нашим домаћинима. Али да ли ће бити прилика, апсолутно”, рекао је један неименовани европски дипломата.

Меланија Трамп прославила 55. рођендан на лету ка Риму

Прва дама Сједињених Америчких Држава, Меланија Трамп, свој 55. рођендан је обележила у авиону, на лету ка Италији, где је јуче присуствовала сахрани папе Фрање.

Председник САД Доналд Трамп је потврдио те тврдње и нагласио да је обележавање њеног рођендана било „радно”, пренео је „Њузвик”.

Меланија Трамп је католкиња, а ту веру је прихватила још током одрастања у Словенији, претежно католичкој земљи. Њена религијска уверења постала су позната након посете Ватикану 2017. године, када је упознала папу Фрању и од њега примила благослов. Тај гест учинио ју је првом католичком дамом после Џеклин Кенеди.

Фон дер Лајенова: Папа Фрања је градио мостове којима ми треба да ходамо

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен јуче је упутила поруку поводом сахране папе Фрање, рекавши да је покојни поглавар Римокатоличке цркве „градио мостове” и „оставио наслеђе милосрђа, правде и наде”.

Фон дер Лајенова је, у објави на мрежи „Икс”, поручила да је папа Фрања подсетио свет да љубав мора да дође и до маргинализованих и да је пригрлио оне који имају мање среће, расељене и заборављене: „Позвао нас је да бринемо једни о другима и о земљи коју сви делимо. Његово наслеђе је наслеђе милосрђа, правде и наде. Оно ће наставити да осветљава пут. Папа Фрања је градио мостове. Њима треба да ходамо”, рекла је Фон дер Лајенова, која је присуствовала церемонији испраћаја папе у Риму.