Papa koji je uspeo da dopre do srca običnih ljudi

Milenko Pešić

Više od 250 hiljada ljudi i 170 delegacija okupilo se juče u Rimu kako bi odalo počast preminulom poglavaru Rimokatoličke crkve papa Franji, koji je sahranjen u Bazilici Sveta Marija Mađore.

Pogrebna povorka s Franjinim kovčegom u preuređenom papamobilu putovala je od Bazilike Svetog Petra do papinog konačnog odredišta uz pozdrave hiljade vernika okupljenih na rimskim ulicama. Duž rute duge oko 5,5 kilometara od Trga Svetog Petra povorka je prolazila pored mnogih poznatih rimskih spomenika, uključujući Koloseum, a mnoštvo ljudi oprostilo se pljeskom dok je povorka prolazila.

Papa Franja je za života izmenio i pojednostavio ustaljeni obred sahrane za poglavara crkve, kojoj su juče prisustvovali državnici, članovi kraljevskih porodica, dok su osuđenici i migranti za koje se zauzimao tokom svog pontifikata ispratili papu do njegovog konačnog počivališta. Papa je želeo da ceremonija odrazi prioritete njegovog pontifikata, tokom kojeg je nastojao da naglasi svoju ulogu običnog sveštenika, a ne moćnog verskog vođe.

Po želji samog pape pokopan je u grobnici u podu u maloj niši u jednoj od takozvanih „pet papskih bazilika”. Na nadgrobnoj ploči od ligurskog mermera ispisano je samo Franjino ime na latinskom, Franciscus. Poslednji papa koji je sahranjen izvan vatikanskih zidina bio je Leon XIII, koji je umro 1903. godine i čije se grobno mesto nalazi u Bazilici Svetog Ivana Lateranskog. A poslednji papa pokopan u Bazilici Svete Marije Mađore bio je Klement IX 1669. godine.

Više šefova država odalo je poštu papi Franji i pomolilo se u tišini pred njegovim posmrtnim kovčegom u Crkvi Svetog Petra u Rimu, pre nego što je kovčeg iznet na Trg Svetog Petra pred sahranu, prenosi Ansa. To su učinili predsednik SAD Donald Tramp i prva dama SAD Melanija Tramp, predsednik Italije Serđo Matarela u pratnji svoje ćerke Laure, kao i više drugih šefova država.

Među svetskim liderima koji su imali dozvolu da kratko stanu ispred papinog kovčega pre početka pogrebne ceremonije su i britanski premijer Kir Starmer, princ od Velsa, kao i francuski predsednik Emanuel Makron. Sahrani je prisustvovao i premijer Srbije Đuro Macut, koji je pred kovčegom odao počast preminulom papi Franji.

Pogrebu su prisustvovali i generalni sekretar UN Antonio Guteres, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i odlazeći nemački kancelar u odlasku Olaf Šolc. Ruski predsednik Vladimir Putin, za kojim je Međunarodni krivični sud izdao poternicu nalog zbog zločina u Ukrajini na papinu sahranu poslao je ministarku kulture Olgu Ljubimovu.

Ceremoniju sahrane pape koji se upokojio od posledica srčane insuficijencije i moždanog udara, nakon borbe sa obostranom upalom pluća zbog koje je bio hospitalizovan 21. aprila u 89. godini, pratilo je oko 2.700 akreditovanih novinara. Zbog prisustva velikog broja državnika i stranih delegacija u Rimu su juče bile pojačane mere bezbednosti.

Pored Crkve Svetog Petra i u njenoj okolini patroliralo je više od 2.000 policajaca, uz podršku 400 saobraćajnih policajaca. U Rimu su bili raspoređeni moderni odbrambeni i bezbednosni mehanizmi, uključujući oružje protiv dronova, a iznad italijanske prestonice je uspostavljena zona zabrane letova kojom su patrolirali borbeni avioni.

Sahrana je počela u 10 časova iznošenjem kovčega iz Bazilike Svetog Petra. Italijanski kardinal Đovani Batista Re je predvodio pogrebnu misu poglavaru Rimokatoličke crkve papi Franji. On neće učestvovati u procesu izbora sledećeg pape, jer ima 91 godinu. Pravo da glasaju u konklavi imaju samo visoki crkvenodostojnici koji nisu stariji od 80 godina.

Kardinal Đovani Batista Re je pre početka mise izrekao molitvu vernih, poznatu i kao univerzalna molitva, tokom ceremonije sahrane pape Franje u Rimu, a taj trenutak označio je odstupanje od tradicionalnih papskih sahrana, jer je molitva izneta prvi put i na mandarinskom jeziku. Molitva je izrečena na šest jezika – italijanskom, francuskom, arapskom, portugalskom, poljskom i nemačkom.

To je prvi put da je mandarinski jezik korišćen na papskoj sahrani, što ima duboko simboličko značenje – tokom svog pontifikata papa Franja je izražavao želju da poseti Kinu, dok je Vatikan poslednjih godina radio na izgradnji boljih odnosa sa Pekingom. Pošto nije mogao da poseti Kinu, Franja je 2023. godine umesto toga posetio Mongoliju, gde se susreo sa kineskim katolicima i biskupima.

Takođe, 2022. godine, papa je imenovao Đorđa Marenga za prvog mongolskog kardinala. Kardinal Marengo biće među onima koji će imenovati Franjinog naslednika u konklavi, koja će početi u danima nakon jučerašnje sahrane.

Kardinal Re je rekao da je papa dopro do srca ljudi na direktan i neposredan način. On je u propovedi pokojnom papi rekao da je glavna vodilja njegove misije bila uverenje da je crkva dom za sve sa „uvek otvorenim vratima”.

„Za pokojnog papu Franju, da ga glavni pastir, koji večno živi, primi u svoje kraljevstvo svetla i mira. Pomolimo se Gospodu. Gospode, usliši našu molitvu”, rekao je kardinal.

Kako je pročitao, papa Franja je izabrao da sledi nesebičan put do poslednjeg dana svog zemaljskog života.

„Poslednja slika koju imamo o njemu, a koja će nam ostati urezana u sećanje, jeste ona od prošle nedelje, uskršnje nedelje, kada je papa Franja, uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima, želeo da nas blagoslovi sa balkona Bazilike Svetog Petra. Potom je sišao na ovaj trg da pozdravi veliku gomilu okupljenu na uskršnjoj misi dok se vozio u papamobilu s otvorenim krovom. Svojim molitvama sada poveravamo dušu našeg voljenog pape Bogu, da mu podari večnu sreću u svetlom i slavnom pogledu svoje neizmerne ljubavi”, rekao je kardinal, preneo je Si-En-En.

Prethodno je đakon Frančesko Melone pevao stihove iz poglavlja 21, Jevanđelja po Jovanu, koje govori o susretu između Isusa i Petra, jednog od njegovih učenika. Kako se navodi, to je snažno jevanđelje i povezuje ulogu pape sve unatrag kroz svete spise sa vođstvom vernika, a drugi deo jevanđelja govori o starenju, odnosno o onome što je često radio i govorio pokojni pontif – da ne želi da sakrije svoju slabost i pokaže svoju ranjivost.

Bi-Bi-Si: prilika za neformalne diplomatske razgovore

Sahrana poglavara Rimokatoličke crkve pape Franje je retka i neočekivana prilika za svetske lidere koji će se na njoj okupiti, da sprovedu „malu improvizovanu diplomatiju”, piše Bi-Bi-Si.

Jučerašnji događaj u Rimu je bio jedan od najvećih okupljanja šefova država i vlada, prvo od sahrane pokojne kraljice Elizabete Druge 2022. godine. Diplomate su rekle da je malo planova za formalne sastanke između lidera vlade jer to ne bi bilo u duhu onoga zbog čega su došli u Rim.

„Ne želimo da pokažemo nepoštovanje prema našim domaćinima. Ali da li će biti prilika, apsolutno”, rekao je jedan neimenovani evropski diplomata.

Melanija Tramp proslavila 55. rođendan na letu ka Rimu

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država, Melanija Tramp, svoj 55. rođendan je obeležila u avionu, na letu ka Italiji, gde je juče prisustvovala sahrani pape Franje.

Predsednik SAD Donald Tramp je potvrdio te tvrdnje i naglasio da je obeležavanje njenog rođendana bilo „radno”, preneo je „Njuzvik”.

Melanija Tramp je katolkinja, a tu veru je prihvatila još tokom odrastanja u Sloveniji, pretežno katoličkoj zemlji. Njena religijska uverenja postala su poznata nakon posete Vatikanu 2017. godine, kada je upoznala papu Franju i od njega primila blagoslov. Taj gest učinio ju je prvom katoličkom damom posle Džeklin Kenedi.

Fon der Lajenova: Papa Franja je gradio mostove kojima mi treba da hodamo

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen juče je uputila poruku povodom sahrane pape Franje, rekavši da je pokojni poglavar Rimokatoličke crkve „gradio mostove” i „ostavio nasleđe milosrđa, pravde i nade”.

Fon der Lajenova je, u objavi na mreži „Iks”, poručila da je papa Franja podsetio svet da ljubav mora da dođe i do marginalizovanih i da je prigrlio one koji imaju manje sreće, raseljene i zaboravljene: „Pozvao nas je da brinemo jedni o drugima i o zemlji koju svi delimo. Njegovo nasleđe je nasleđe milosrđa, pravde i nade. Ono će nastaviti da osvetljava put. Papa Franja je gradio mostove. Njima treba da hodamo”, rekla je Fon der Lajenova, koja je prisustvovala ceremoniji ispraćaja pape u Rimu.