Република Српска све ближе новом уставу

Од нашег сталног дописника

Бањалука ‒ Хоће ли Република Српска у току ове године добити нови устав и највишим правним актом армирати суверенитет тог ентитета, напукао услед страних интервенција? Или ће амбициозно замишљени устав РС пасти због недостатка двотрећинске подршке у Скупштини РС?

Неки мисле да би власт могла успети у намери да привуче неке опозиционе посланике и тиме омогућити да изгласају нови устав, с тим да би највиши правни акт могао оспорити крњи Уставни суд БиХ или (не)именовани високи представник Кристијан Шмит и тиме, како мисле неки аналитичари, постојећу уставну кризу преиначити у бездан из ког ће бити потребне године, а можда и деценије стабилизације.

Но, одредбама новог устава РС посебна поглавља посвећена су управо заштити од спољних утицаја, дајући примат републичким институцијама у односу на органе БиХ, чији рад је делимично већ ограничен на територији Републике Српске. Члан радне групе за израду новог устава Љубинко Митровић изјавио је да би предлог устава Српске требао да буде достављен у Народну скупштину до краја априла.  

У минулих тридесетак дана одржане су бројне јавне расправе широм Српске. Скупштина РС је 13. марта усвојила нацрт новог устава, а по окончању серије јавних расправа, израда најважнијег правног акта Републике Српске улази у финалну фазу. Јавне расправе, које су биле предвиђене за период од 30 дана, обухватиле су кључне тачке које се односе на будућност и суверенитет Републике Српске, а сада је на реду Одбор за уставна питања који ће скупштини предложити коначну верзију устава.  

Нацрт новог устава, који тежи повратку оног степена аутономије који је Српска имала 1996. године, након потписивања Дејтонског споразума и пре него што су страни фактори извршили низ уставних промена, већ недељама изазива реакције у бошњачкој јавности и код дела западних представника. Нацрт устава наглашава суверенитет Републике Српске и предвиђа да ће Српска чувати своје изворне надлежности, које су у великој мери претрпеле штету услед дејтонских модификација.       

Једна од најзвучнијих тачака нацрта јесте враћање права Републике Српске на формирање сопствене војске, као и право на самоопредељење, ступање у конфедералне односе са суседним државама, редефинисање улоге Већа народа РС, институције која је до сада била наметнута од стране високог представника. 

У Академији наука и уметности Републике Српске недавно је одржана дебата на којој је Рајко Кузмановић, председник те институције, истакао да устав подразумева документ који се плебисцитом одржава. „Ово је последњи час да се изврши израда новог устава”, сматра Кузмановић.    

Напоменуо је да је познато да се у свету устав доноси када постојећи има преко 50 одсто измена, те прецизирао да је Устав РС мењан 110 пута. „Устав је акт ове републике, а не иностраних фактора. Овај устав који је у расправи мора да покаже да централна промена треба да буде у томе да постоји веза између народа и институција”, истакао је Кузмановић. 

Ненад Стевандић, председник Народне скупштине РС, навео је да Српска мора да уреди сва питања.

„Постоји мала група људи који мисле да овоме није време. Овим планирамо да се заштитимо од будућих криза и изазова, попут удара на имовину. Постоји општа сагласност по овом питању”, поручио је Стевандић.

Он је истакао да се у нацрту устава не наводе Веће народа и потпредседници из других народа не зато што Срби то хоће да избаце, него зато што хоће да то договоре са Бошњацима и Хрватима.   

„Три конститутивна народа ће разговарати о томе”, навео је он и појаснио да концепти наметања и условљавања нису дуговечни, стално производе кризу и доводе народе на ивицу сукоба. Стевандић је рекао да постоји велика подршка усвајању новог устава Српске, о којем је, како је навео, могуће одлучивати и на референдуму. 

Oд усвајања нацрта до усвајања предлога устава не сме проћи више од шест месеци.

„Остаје још пет месеци који би могли да послуже за додатне консултације око текста предлога или неке друге одлуке о уставу”, појаснио је Стевандић. 

Витомир Поповић, председник радне групе за израду новог устава, навео је на једној од јавних расправа да су они у расправама видели да постоји велико интересовање да Српска заштити свој национални интерес.   

„Ту су и питања која се односе на изворне надлежности утврђене Дејтонским споразумом. Накнадно наметнуте су донели високи представници па је знатан део институција које су биле у Српској, сада у надлежности БиХ”, нагласио је Поповић.

Истакао је да је све то довело да наметања одлука у Кривични закон БиХ, па поступања по њему од стране правосуђа у Сарајеву, јер је „циљ након тога донети закон о државној имовини, јер они желе имовину Републике Српске”.

„А након што би и то спровели, онда је упитан и назив Република Српска, који знамо да им смета”, каже Поповић.

Он је истакао да је циљ да се усвајањем новог устава ставе ван снаге сви амандмани наметнути одлукама високих представника који су слабили положај Српске и јачали заједничке институције мимо оквира Дејтонског споразума.

Посланик у Скупштини РС Ранка Перић Ромић истакла је да је Српска постојала и пре Дејтонског споразума и да је унела у БиХ део своје државности „али се није одрекла својих државотворних елемената које жели да врати доношењем новог устава”.

Председник РС Милорад Додик рекао је недавно да га радује почетак дебате о уставу РС.

„Одредба која каже да ће Скупштина РС одобравати прописе који ће се на њеној територији спроводити, није непозната пракса у свету. Такође, ми смо имали своју граничну службу, а она није избрисана из Устава БиХ. Као што Суд и Тужилаштво БиХ нису уписани у Устав БиХ, иако су то покушавали безброј пута, али нису успели. Када то успеју, те две институције ће бити поштоване од Републике Српске”, истакао је Додик. 

Он је истакао да се ствари морају рашчистити и да Српска мора да буде сигурна. „Живети у нерашчишћеним односима није живот који је подношљив, а тако ће бити све док у Сарајеву имамо оне који само размишљају како да науде Српској. Сви треба да се запитају да ли то може да буде подношљив живот за било кога. Или је боље да се све уреди, да буде уставно и да наставимо даље. Немам ништа против кретања ка ЕУ, али са решеним односима и на путу на ком је Српска видљива”, истакао је Додик.