Republika Srpska sve bliže novom ustavu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka ‒ Hoće li Republika Srpska u toku ove godine dobiti novi ustav i najvišim pravnim aktom armirati suverenitet tog entiteta, napukao usled stranih intervencija? Ili će ambiciozno zamišljeni ustav RS pasti zbog nedostatka dvotrećinske podrške u Skupštini RS?

Neki misle da bi vlast mogla uspeti u nameri da privuče neke opozicione poslanike i time omogućiti da izglasaju novi ustav, s tim da bi najviši pravni akt mogao osporiti krnji Ustavni sud BiH ili (ne)imenovani visoki predstavnik Kristijan Šmit i time, kako misle neki analitičari, postojeću ustavnu krizu preinačiti u bezdan iz kog će biti potrebne godine, a možda i decenije stabilizacije.

No, odredbama novog ustava RS posebna poglavlja posvećena su upravo zaštiti od spoljnih uticaja, dajući primat republičkim institucijama u odnosu na organe BiH, čiji rad je delimično već ograničen na teritoriji Republike Srpske. Član radne grupe za izradu novog ustava Ljubinko Mitrović izjavio je da bi predlog ustava Srpske trebao da bude dostavljen u Narodnu skupštinu do kraja aprila.  

U minulih tridesetak dana održane su brojne javne rasprave širom Srpske. Skupština RS je 13. marta usvojila nacrt novog ustava, a po okončanju serije javnih rasprava, izrada najvažnijeg pravnog akta Republike Srpske ulazi u finalnu fazu. Javne rasprave, koje su bile predviđene za period od 30 dana, obuhvatile su ključne tačke koje se odnose na budućnost i suverenitet Republike Srpske, a sada je na redu Odbor za ustavna pitanja koji će skupštini predložiti konačnu verziju ustava.  

Nacrt novog ustava, koji teži povratku onog stepena autonomije koji je Srpska imala 1996. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i pre nego što su strani faktori izvršili niz ustavnih promena, već nedeljama izaziva reakcije u bošnjačkoj javnosti i kod dela zapadnih predstavnika. Nacrt ustava naglašava suverenitet Republike Srpske i predviđa da će Srpska čuvati svoje izvorne nadležnosti, koje su u velikoj meri pretrpele štetu usled dejtonskih modifikacija.       

Jedna od najzvučnijih tačaka nacrta jeste vraćanje prava Republike Srpske na formiranje sopstvene vojske, kao i pravo na samoopredeljenje, stupanje u konfederalne odnose sa susednim državama, redefinisanje uloge Veća naroda RS, institucije koja je do sada bila nametnuta od strane visokog predstavnika. 

U Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske nedavno je održana debata na kojoj je Rajko Kuzmanović, predsednik te institucije, istakao da ustav podrazumeva dokument koji se plebiscitom održava. „Ovo je poslednji čas da se izvrši izrada novog ustava”, smatra Kuzmanović.    

Napomenuo je da je poznato da se u svetu ustav donosi kada postojeći ima preko 50 odsto izmena, te precizirao da je Ustav RS menjan 110 puta. „Ustav je akt ove republike, a ne inostranih faktora. Ovaj ustav koji je u raspravi mora da pokaže da centralna promena treba da bude u tome da postoji veza između naroda i institucija”, istakao je Kuzmanović. 

Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, naveo je da Srpska mora da uredi sva pitanja.

„Postoji mala grupa ljudi koji misle da ovome nije vreme. Ovim planiramo da se zaštitimo od budućih kriza i izazova, poput udara na imovinu. Postoji opšta saglasnost po ovom pitanju”, poručio je Stevandić.

On je istakao da se u nacrtu ustava ne navode Veće naroda i potpredsednici iz drugih naroda ne zato što Srbi to hoće da izbace, nego zato što hoće da to dogovore sa Bošnjacima i Hrvatima.   

„Tri konstitutivna naroda će razgovarati o tome”, naveo je on i pojasnio da koncepti nametanja i uslovljavanja nisu dugovečni, stalno proizvode krizu i dovode narode na ivicu sukoba. Stevandić je rekao da postoji velika podrška usvajanju novog ustava Srpske, o kojem je, kako je naveo, moguće odlučivati i na referendumu. 

Od usvajanja nacrta do usvajanja predloga ustava ne sme proći više od šest meseci.

„Ostaje još pet meseci koji bi mogli da posluže za dodatne konsultacije oko teksta predloga ili neke druge odluke o ustavu”, pojasnio je Stevandić. 

Vitomir Popović, predsednik radne grupe za izradu novog ustava, naveo je na jednoj od javnih rasprava da su oni u raspravama videli da postoji veliko interesovanje da Srpska zaštiti svoj nacionalni interes.   

„Tu su i pitanja koja se odnose na izvorne nadležnosti utvrđene Dejtonskim sporazumom. Naknadno nametnute su doneli visoki predstavnici pa je znatan deo institucija koje su bile u Srpskoj, sada u nadležnosti BiH”, naglasio je Popović.

Istakao je da je sve to dovelo da nametanja odluka u Krivični zakon BiH, pa postupanja po njemu od strane pravosuđa u Sarajevu, jer je „cilj nakon toga doneti zakon o državnoj imovini, jer oni žele imovinu Republike Srpske”.

„A nakon što bi i to sproveli, onda je upitan i naziv Republika Srpska, koji znamo da im smeta”, kaže Popović.

On je istakao da je cilj da se usvajanjem novog ustava stave van snage svi amandmani nametnuti odlukama visokih predstavnika koji su slabili položaj Srpske i jačali zajedničke institucije mimo okvira Dejtonskog sporazuma.

Poslanik u Skupštini RS Ranka Perić Romić istakla je da je Srpska postojala i pre Dejtonskog sporazuma i da je unela u BiH deo svoje državnosti „ali se nije odrekla svojih državotvornih elemenata koje želi da vrati donošenjem novog ustava”.

Predsednik RS Milorad Dodik rekao je nedavno da ga raduje početak debate o ustavu RS.

„Odredba koja kaže da će Skupština RS odobravati propise koji će se na njenoj teritoriji sprovoditi, nije nepoznata praksa u svetu. Takođe, mi smo imali svoju graničnu službu, a ona nije izbrisana iz Ustava BiH. Kao što Sud i Tužilaštvo BiH nisu upisani u Ustav BiH, iako su to pokušavali bezbroj puta, ali nisu uspeli. Kada to uspeju, te dve institucije će biti poštovane od Republike Srpske”, istakao je Dodik. 

On je istakao da se stvari moraju raščistiti i da Srpska mora da bude sigurna. „Živeti u neraščišćenim odnosima nije život koji je podnošljiv, a tako će biti sve dok u Sarajevu imamo one koji samo razmišljaju kako da naude Srpskoj. Svi treba da se zapitaju da li to može da bude podnošljiv život za bilo koga. Ili je bolje da se sve uredi, da bude ustavno i da nastavimo dalje. Nemam ništa protiv kretanja ka EU, ali sa rešenim odnosima i na putu na kom je Srpska vidljiva”, istakao je Dodik.