Нездрав ваздух изнад Обреновца

Према подацима међународног истраживачког центра ЕМБЕР, Србија је током 2024. године произвела око 63 процента своје електричне енергије – из угља. Мање упућенима овај податак можда и не значи много, али ако се има у виду да су по производњи такозване најпрљавије струје испред наше земље само Боцвана, Монголија, Јужноафричка Република и Индија, онда се ваља забринути.

Мада званичних података нема, извесно је да би београдска општина Обреновац заузела високо место на замишљеној листи најзагађенијих локалитета на кугли земаљској јер се из постројења термоелектрана „Никола Тесла” у ваздух свакодневно емитују загађујуће честице од којих људи оболевају.

Иначе, већину преостале електричне енергије Србија производи из хидроелектрана, док су удели гаса и ветра много мањи, а соларна енергија једва је приметна са 0,1 одсто удела. И, како наводе истраживачи са специјализованог портала „Клима 101”, ова слика енергетског микса у Србији је стабилна већ деценијама. Сагоревање угља извор је око две трећине наше произведене струје, због чега се наша земља налази у врху Европе и по емисији гасова стаклене баште по јединици струје.

Такође, наводи се да Србија озбиљно каска за земљама у региону које су увелико покренуле процес транзиције и напуштања угља, као што су Румунија, Грчка или Северна Македонија.

„На последњој аукцији, Министарство рударства и енергетике доделило је 645 мегавата нових капацитета ветра и солара, док је план да се кроз аукције на овај начин до краја 2026. додели укупно 1.300 мегавата ових извора... Уколико се ови планови остваре, и Србија би коначно могла да се прикључи растућој групи земаља које су увелико загазиле у дуг процес енергетске транзиције и напуштања угља”, наводе аналитичари портала „Клима 101”.

Сваки корак у смањењу наше зависности од угља је важан, не само због смањења наших емисија гасова такозване стаклене баште, већ и због чињенице да је угаљ доминантан загађивач нашег ваздуха, наших вода и земљишта.

Примаријус др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације (СЗО), потврђује да квалитет ваздуха око нас може значајно да утиче на наше здравље и квалитет живота.

Она подсећа да је Међународна агенција за испитивање рака класификовала загађен амбијентални ваздух и унутрашње сагоревање угља као доказане изазиваче канцера код људи, поред продуката сагоревања дизел-мотора, које је такође класификовала као изазиваче.

Такође, она потврђује да су становници земаља западног Балкана, укључујући и нашу земљу, изложени највишим концентрацијама загађујућих материја у ваздуху у Европи.

‒ Према процени Владе Републике Србије из Програма заштите ваздуха у Републици Србији за период 2022–2030. године са акционим планом, процењује се да далеко најнегативнији утицај на здравље имају суспендоване микрочестице, познате као ПМ 2,5, са 9.773 процењене превремене смрти годишње само због ове компоненте загађења. Подаци владе из овог документа указују и да је услед излагања ПМ 2,5 изгубљено више од два милиона радних дана на годишњем нивоу ‒ наводи Пауновићева.

Расположиви подаци говоре да је сагоревање фосилних горива главни извор ПМ 2,5 честица на отвореном и даје највећи појединачни допринос превременој смртности повезаној са загађењем ваздуха у Србији... Ово је углавном последица употребе угља у свим секторима, који је сам одговоран за 26 одсто од свих превремених смрти изазваних ПМ 2,5 честицама, објашњава примаријус др Елизабет Пауновић.

‒ Сталан пораст броја становника у Београду, уз изградњу стамбених објеката који се греју на фосилна горива, присутне термоелектране на угаљ у београдској општини Обреновац, близина Железаре у Смедереву и погона нафтне индустрије у Панчеву, али и развој саобраћаја са великим бројем старих возила, нехигијенске депоније отпада и његов транспорт уз спаљивање отпада и спаљивање каблова и гума, али и спаљивање пољопривредних култура и емисије проузроковане самим пољопривредним активностима, као и интензивирање других индустријских активности довели су у Београду до високог степена загађења ваздуха ‒ закључује др Елизабет Пауновић.

Невидљиве и опасне

Ознака за загађујуће честице у ваздуху пречника 2,5 микрометара је ПМ 2,5. Зато што су тако мале зову се и фине честице. Невидљиве су голим оком и долазе из више извора као што су струјна постројења, топлане, индивидуална ложишта (угаљ – као најгора врста чврстог горива), моторна возила, авиони, горење дрвета, шумски пожари, паљење њива, вулканске ерупције и пешчане олује. Дуготрајна изложеност финим честицама, рецимо неколико година, повећава смртност изазвану кардиоваскуларним обољењима у много већој мери него изложеност од неколико дана и такође смањује животни век популације за неколико месеци до неколико година.