Студија о листу „Српска војска”

Власник и уредник био је пуковник Света Исаковић, а један од уредника био је знаменити Живојин Мишић. Своје текстове потписивали су псеудонимимаИсторија војске кнежевине и краљевине Србије је вишеслојна – нису то само ратови, официри и војници. Посебно место има војна штампа: од 1864. до 1918. излазило је око 15 листова војне, или претежно војне садржине. Најстарији је „Војин”, који је 1864. године покренуо знаменити пуковник Јован Драгашевић и излазио је седам година. Потом се штампају „Ратник” и „Службени војни лист” – први као месечник, а други као недељник – излазили су више од шест деценија, до 1941. године.

Лист „Српска војска” је покренут 1908. године у Београду, у време такозване Анексионе кризе (коју је Аустроугарска наметнула Србији). Он је тема студије „Српска војска: независни војни лист (1908–1912) др Милића Ј. Милићевића, једног од ретких историчара који се посветио истраживању војне периодике.

Милићевићева студија (Међуопштински историјски архив Ваљево, 2024) монографија је настала као резултат научноистраживачког пројекта. Текст је класична анализа садржаја листа.

Студија је подељена у поглавља: Увод или лична карта „Српске војске”, Уредници, сарадници и аутори „Српске војске”, Изглед, ценовник и начин дистрибуирања листа, Светска војнополитичка сцена и улога Србије у њој, „Српска војска” о руско-јапанском рату 1904–1905. године, Аустроугарска је наш непријатељ, Србија треба (мора) да буде војнички логор, Старешински кадар на страницама „Српске војске” (поглавље се састоји од два потпоглавља), „Српска војска” о родовима војске Србије (поглавље се састоји од пет потпоглавља), Стране и домаће војне новине и проналасци и Оглашавање у листу. На крају се налазе прилози и извори и литература.

Читајући наслове поглавља намеће се питање шта је садржај прилога „Српске војске”.

Власник и уредник био је пуковник Света Исаковић, један од уредника био је знаменити Живојин Мишић! Своје текстове потписивали су псеудонимима!

Лист „Српска војска” је излазио од 1908. до 1912. године – био је недељник мада је било неколико двоброја, штампан је на осам страна. Текстови су најчешће илустровани фотографијама, цртежима и картама. Значајно место у садржају имали су комерцијални огласи јер су доносили новац за покриће трошкова. Сталне рубрике су били огласи личне природе (умрлице и оглашавања веридби), као и књижевни огласи који су се односили на војну литературу.

Основни циљ је био патриотско васпитање војника уз обавештења о домаћим и светским збивањима из војног угла.

У листу је било текстова о односима Србије и Русије, Србије и околних балканских држава, расправа о непријатељима Србије – Турска или Аустроугарска!

Лист је доносио и критичке текстове о стању војске у Србији – критикована је неуједначеност у образовању виших кадрова, њиховом социјалном положају.

Посебно су вредни текстови о свим родовима војске: пешадија, артиљерија, коњица и инжењерија. Уредници нису избегли да укажу да је, на пример, Србија на врху (иза Русије) по проценту болесних војника. И смртност је била велика.

Занимљивост листа представљају текстови у којима се пореде новости у различитим војскама у развијеним државама: камиони, балони, авиони, митраљези.

Лист „Српска војска” је богат савременим књижевним прилозима.

Студија др Милића Ј. Милићевића је квалитетна из више разлога: садржај је показао да је тема добро истражена и обрађена на уобичајени начин. Може бити занимљива данашњим читаоцима и заљубљеницима у нашу војну прошлост! Историчарима може да послужи као узор за обраде сличних тема!