Пијаниста светске класе

Два значајна датума – 75 година постојања СОКОЈ-а, репрезентативне организације за остваривање колективних права музичких аутора, и 80 година рада Удружења композитора Србије, нашег најагилнијег уметничког удружења – обележено је концертом истакнутог пијанисте Кемала Гекића. Према идеји и избору дела композитора Драшка Аџића и Мирјане Лазаревић, изузетно ангажоване у пи-ар служби СОКОЈ-а, Гекић је интерпретирао низ вредних дела наших аутора, у широком распону од композиција Милоја Милојевића, Јосипа Славенског и Марка Тајчевића, затим Петра Озгијана, Василија Мокрањца, Дејана Деспића, Љубице Марић и Зорана Христића до Властимира Трајковића, Вука Куленовића и Исидоре Жебељан.

Концерт је почео прикладним и децентним пригодним обраћањем публици, у коме су директор СОКОЈ-а Дејан Манојловић и председник удружења Раде Радивојевић кратко и сажето изнели садржај и домете обе институције, подељена су признања организаторима и ствараоцима који су допринели том интензивном и успешном раду, а затим је, у тој ефектно обликованој вечери, наступио пијаниста Кемал Гекић.

Сусрет са Гекићем је увек изазован. У живом сећању нам је концерт на коме је изводио дела Баха и Листа, повезујући их по разним параметрима у једну готово органску целину, која је пленила неким новим интерпретативним открићима у свакој композицији. Тако је било и овог пута. Проналазећи унутрашње везе између композиција на врло оригиналан начин – на основу њихове атмосфере, облика, вертикалног и линеарног тока, ослањајући се на континуитет или контрасте између њих – он је успоставио невероватну комуникацију са публиком којој је сугестивно преносио своје идеје. Слушаоци су својим аплаузима на оним местима на којима их је Гекић и очекивао показали да су његове намере потпуно разумели и прихватили.

Кемал Гекић је пијаниста светске класе, тако да је непотребно говорити о оним пијанистичким квалитетима без којих данас не може да се досегне тај ниво. Но, уз то, његово дубоко разумевање сваког дела, његова сугестивност и интерпретативна креативност су део његове личности – као и беспоштедна приврженост којом прилази и којом остварује сваки програм. Са необичним жаром и искреним дивљењем интерпретирао је дела наших композитора који су заокружили своје опусе, потенцирајући и акцентујући њихове већ знане квалитете, али у још већој мери, откривајући њихове скривене детаље. Својим раскошним пијанистичким арсеналом кретао се суверено од звучног сфумата и цизелираних динамичких гибања, до праска оштрих ритмова, фолклорних образаца и бујног и волуминозног звука.

Треба рећи да то није Гекићев „репертоарски” програм, да је скоро сва дела посебно и очигледно са великим задовољством – беспрекорно и са меморијске стране – припремио за овај концерт – мада верујемо да ће нека дела постати део његовог сталног репертоара. Пуна сала Коларчеве задужбине и публика озарена његовим интерпретацијама били су доказ да су ове годишњице обележене на најбољи могући начин.