Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Желе да васпитавају децу у Србији

Желе да васпитавају децу у Србији
Игор и Саша Радовановић (Фото Т. Јањић)

Сара има шест година и већ иде у холандску школу. Њен отац Саша Радовановић осећа да је ово преломни тренутак за четворочлану породицу. Или ће се вратити у Србију или ће заувек остати у Ротердаму. С братом близанцем Игором, који живи у Ајндховену, обилазио је ових дана факултете београдског и нишког универзитета. Браћа желе да се врате, да раде у Србији, с обзиром на квалификације, можда и да предају на неком од факултета.

Обојица су ожењени, Саша има двоје деце, Сару и Давида, а Игор деветомесечну кћеркицу Леу.

– Ако останемо тамо, клинци ће се потпуно навићи на Холандију, њима Србија више неће значити ништа. А ја желим да своју децу васпитавам у Србији, јер је то земља у којој сам поникао – каже Саша.

Радовановић је магистрирао у Нишу на Електротехничком факултету, докторирао је у Холандији и ради за једну америчку компанију на пројектовању и производњи чипова.

Игор је доцент на Техничком универзитету у Ајндховену, изабран је за најбољег предавача на Факултету за математику и информатику. Укључен је у европски пројекат нове генерације смс и ммс порука који ће ући у примену наредне године и на којем ради девет великих компанија.

– Ја сам у менаџменту тог пројекта, радим на софтверу који би требало да приближи систем порука људима који нису вешти са мобилним телефонима. Довољно је само да гласовно изговоре поруку а систем ће је послати тамо где треба – каже Игор.

Друже се с нашим људима, њихови пријатељи су и сами доктори наука из области електронике, машинства и грађевине.

– Приметио сам – прича Саша – да су људи који су отишли почетком деведесетих година већ купили куће, деца су им порасла, имају доста радног стажа, они више и нису заинтересовани да се врате. Ми који смо отишли крајем деведесетих још желимо да дођемо овде, Србија хоће у Европску унију, потребни су јој људи као што смо ми.

Саша и Игор су рођени на Косову, у Пећи, имали су осам година су се преселили у Лесковац, а најтеже им је било 2000. године када је прво Игор отишао у Холандију, а Саша још два месеца остао у Србији.

– Заједно смо расли, исте школе завршили, чак и кад смо планирали одлазак у иностранство није долазило у обзир да се раздвајамо у две државе. И одлазак у Холандију био је као на филму, јер је Саша у последњем тренутку примљен на последипломске студије у Холандији, већ смо купили карте за Велику Британију, а онда је у последњем тренутку стигла понуда из Твентеа и за Сашу – каже Игор.

Од браће сазнајемо да се у Холандији, као и уопште на Западу, форсира индивидуализам, па се близанци обавезно шаљу у различите групе у обданиште, чак и различите школе.

– Али ми желимо да очувамо тај дух породице пошто смо из Србије. Цео живот радимо заједно, ми смо пример како треба да изгледа комуникација и међу осталим Србима. Тимски рад, то заједништво јесте оно што нама у Србији највише фали – истиче Игор.

Браћа Игор и Саша су и чланови Српског академског клуба, који је основан у јулу, уз подршку српске амбасаде у Хагу, а већ има око 70 чланова, од којих је 35 доктора наука. Прва скупштина је одржана у резиденцији амбасадора Радослава Стојановића. Ово је и први покушај институционалног повезивања академске дијаспоре, а циљ Клуба је да сарађује и са другим академским клубовима у свету, и наравно, са Србијом.

Радовановићи би желели да дођу у Србију и да сарађују на пројектима с високообразованим Србима који живе у различитим деловима света.

– Није довољно направити списак оних који живе у иностранству, него би требало утврдити и шта би они могли да раде овде, или и ако не желе да се врате, на којим пројектима би могли да сарађују. Таквих иницијатива из Србије још нема довољно – истиче Игор Радовановић.

На крају ове посете Београду Радовановићи схватају да су још на почетку, али кажу да се враћају у Холандију задовољни.

Учинили су први корак...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.