Литијум мења рударску мапу Европе

Брисел је кроз Закон о критичним сировинама (ЦРМА) јасно ставио до знања да жели безбедан, одржив и европски контролисан ланац снабдевања сировинама за батерије електричних возила и чување зелене енергије

Док свет трага за сировинама које покрећу електрична возила и омогућавају складиштење обновљиве енергије, Европа полако мења своју рударску мапу. Литијум, кључни елемент за зелену транзицију, подстиче отварање рудника и у регионима са богатом рударском традицијом, али и у областима где рударство раније није постојало.

У Португалији, у северној области Барозо, познатој по пчеларству и традиционалној пољопривреди, британска компанија „Савана Рисорсиз” развија пројекат Барозо са четири отворена копа. Пројекат је успешно прошао студију процене утицаја на животну средину (ЕИА), иако подручје планиране експлоатације захвата и део заштићене европске мреже биодиверзитета „Натура 2000”. 

То показује да савремено рударство може да се одвија уз минимални утицај на животну средину. Мало јужније се развија још један португалски рудник литијума са листе стратешких пројеката ЕУ – Романо Мине у општини Монталегре, којем је такође одобрена студија процене утицаја на животну средину.

Брисел је кроз Закон о критичним сировинама (ЦРМА) јасно ставио до знања да жели безбедан, одржив и европски контролисан ланац снабдевања сировинама за батерије електричних возила и чување зелене енергије. На листи стратешких пројеката је 47 иницијатива у 13 земаља чланица, укључујући Белгију, Француску, Немачку, Шведску, Португалију, Шпанију, Финску и друге. Циљ је мања зависност од увоза и јачање сопствене индустрије у ери зелене и дигиталне транзиције.

Финска је земља богате рударске традиције и позната је по одрживом управљању природним ресурсима. Келибер је нови пројекат ископавања и прераде литијума који развија јужноафрички рударски гигант Сибање Стилвотер. Реч је о новом гринфилд пројекту са отвореним и подземним коповима. Литијумски концентрат ће се прерађивати у литијум-хидроксид у рафинерији у Коколи. Почетак производње је планиран за 2026. годину и то ће вероватно бити први литијум из европске руде потпуно произведен на европском тлу.

Истовремено, Француска, земља са богатом индустријском традицијом, ревитализује своја рударска подручја кроз нове стратешке литијумске пројекте. Највећи међу њима је пројекат „Емили” компаније „Имерис” у централној Француској, на локацији где су се некада вадили други минерали. Пројекат „Емили”сада је препознат као национално важан и стратешки приоритет ЕУ, а планирано је да обезбеди сировину за батерије за чак 700.000 електричних возила годишње. Осим Емили, који је класичан рудник, Француска развија још четири стратешка литијумска пројекта прераде, рециклаже и експлоатације из геотермалних извора.

У Шпанији се развијају два стратешка рудника литијума. Пројекат „Лас Навас” у напуштеном руднику у области Канаверал предвиђа експлоатацију и прераду литијума 30 година. Други је Мина Доаде у области Доаде-Беариз, где се планира изградња подземног рудника и постројења за прераду руде. Процењује се на југу Шпаније „лежи” чак 13 одсто укупних европских резерви литијума.

Ови примери показују нову реалност – европско рударство се шири и ван традиционалних рударских области, уз пажљиво планирање и оцену утицаја на животну средину. Иако су локалне заједнице често забринуте за очување природе и традиционалног начина живота, власти истичу да је могуће пронаћи баланс између заштите еко-система и развоја стратешких ресурса. Рудници доносе нова радна места у повезаним секторима, а када су у питању критичне сировине оне привлаче и бројне додатне инвестиције у ширем ланцу вредности е-мобилности, од производње батерија до електричних возила, чиме постају покретач индустријског развоја, технолошких иновација и дугорочне економске стабилности.