Снажан урбани идентитет становника престонице

Више од четвртине свих становника Србије живи у Београду, а регион престонице је једини у нашој земљи који је „порастао” између 2011. и 2022. године, односно између два пописа становништва – не због природног прираштаја, већ пре свега захваљујући унутрашњим миграцијама из различитих делова наше земље. Због тога не треба да чуди податак да више од половине становништва главног града чини досељено становништво – највећи број њих у Београд је дошао из других крајева наше земље, а око четвртине досељеника стигло је из бивших крајева СФРЈ. Подаци говоре да се након 2010. године у престоницу доселило више од 200.000 становника, што представља дупло већи број досељених у односу на период од 2001. до 2010. године, наведено је у управо објављеној студији „Становништво и домаћинства града Београда” Републичког завода за статистику (РЗС), коју потписује др Биљана Радивојевић са Економског факултета у Београду. Студија је заснована на подацима пописа становништва 2022.

Срби су у главном граду већина становништва (86 одсто), а затим је највећи број особа код којих је национална припадност класификована као непозната (седам одсто), као и оних који су искористили своје Уставом загарантовано право и могућност да се не изјасне о својој националној припадности (1,8 процената). Само једна национална мањина има удео изнад један одсто у укупном становништву а то су Роми (1,4 процента). За њима следе Југословени, који чине 0,6 процената становништва престонице.

Да становници престонице имају снажан урбани идентитет говори и податак да се од укупног броја оних који су на питање о националној припадности одговорили у смислу регионалне припадности, чак 15 одсто њих изјаснило се да су Београђани. Међутим, иако се Београд истиче по изразитој етничкој хомогености, он је место сусрета различитих националних заједница и култура – на његовој територији живи 80 одсто од укупног броја Египћана у Србији, 75 одсто од укупног броја Цинцара, 68 процената од укупног броја Горанаца, али и више од половине укупног броја Јевреја и Ашкалија. Поред тога, услед ратних сукоба, број Руса у Србији знатно је увећан, а у Београду живи чак 44 одсто њих.

Српски језик је матерњи за 89 одсто становника Београда, а поред њега најзаступљенији су ромски и руски као матерњи језици, којим говори 0,8 и 0,3 одсто грађана престонице. Припадници хришћанске вероисповести чине 85 одсто становништва Београда – 84 одсто њих су православци, 0,5 одсто су католици, 0,1 одсто су протестанти, док 0,6 одсто чине особе које су навеле да припадају другим хришћанским црквама или су се изјасниле само као хришћани. Осим православне, само још исламска вероисповест има нешто већу заступљеност у укупном становништву Београда (1,7 одсто), и то највише у општинама Палилула, Земун и Сурчин. Занимљиво је да главни град има знатан проценат особа које себе не сматрају верницима – чак 2,2 процента становника за себе каже да су атеисти, а од укупног броја атеиста у Србији сваки други живи управо у престоници. Скоро сваки четврти становник града Београда који се декларисао као атеиста живи у Новом Београду, а њихово највеће релативно учешће забележено је у општинама централног градског језгра – Старом граду и Врачару.

У Београду је 2022. године живело 1.681.405 становника, односно 21.965 више у односу на претходни попис становништва. Пописано је око 695.000 домаћинстава, што представља нешто више од четвртине укупног броја домаћинстава у нашој земљи. Међутим, иако је број домаћинстава порастао у односу на 2011. годину, његова просечна величина смањена је од 2,7 чланова на 2,4 члана у 2022, а удео „малих” домаћинстава, са једним и два члана, повећан је са 50 одсто на 60 одсто за свега десет година, првенствено због повећања броја самачких домаћинстава. Подсећања ради, у нашој земљи пописано је укупно око 232.000 самачких домаћинстава, од којих се свако треће налази у Београду. Повећан је и удео старачких домаћинстава, па данас готово свако пето домаћинство у Београду чине особе старије од 64 годинe.

Према попису из 2022. највећа градска општина је Нови Београд, са готово 210.000 становника и са позицијом највеће општине још од 1981. године, а за њом следе Палилула, Земун, Чукарица, Вождовац и Звездара и Раковица, које броје више од 100.000 становника. У односу на попис становништва из 2011, просечна старост становништва Београда повећала се за скоро једну годину и у 2022. износила је 42,7 година. На основу ових вредности, становништво престонице може се сврстати у групу демографски најстаријих популација, иако се процес старења одвија приметно спорије него у остатку земље.

Занимљива полна статистика сведочи да од свих региона у Србији, Београдски регион има највећи проценат жена, а у престоници живи чак 183.047 више жена него мушкараца. Чак у 16 градских општина женско становништво је бројније од мушког, при чему је највећа разлика на Врачару, где проценат жена износи 55,2 одсто, док је удео мушкараца свега 44,8 одсто. Подаци о старосној структури говоре да најмлађе становништво живи на Звездари, а најстарије у Старом граду и Савском венцу.

У односу на друге регионе, Београдски бележи пораст броја економски активних особа за око 63.000 у односу на 2011, што представља повећање за 8,7 одсто у односу на 2011. Професионална структура запосленог становништва одражава карактеристике главног града и економског центра државе – као и у време претходног пописа, готово половина запослених су стручњаци, уметници и инжењери, стручни сарадници и техничари. Иако је број пензионера смањен код оба пола у периоду од 2011. до 2022. године, њихов удео и даље је висок у општој популацији, што је последица интензивног старења становништва – подаци говоре да 22,2 одсто становника Београда чине пензионери.

Готово трећина становника има факултетску диплому

Образовна структура становништва престонице je повољнија из пописа у попис – проценат становништва нижих нивоа образовања је смањен, док је удео особа са високим образовањем знатно порастао. Највише становника престонице (51 одсто) има средње образовање, готово трећина има факултетску диплому, а бројке говоре да у Београду има више жена (29 одсто) него мушкараца (25 одсто) са високим образовањем. Основно образовање има сваки десети становник Београда, а удео неписмених практично је занемарљив и износи 0,3 одсто. Пописом је забележен и знатан пораст компјутерски писмених особа – са 48 одсто у 2011. на 60 одсто у 2022. години.

Све више ванбрачних заједница

Подаци о брачном статусу Београђана сведоче да расте број оних који никада нису изашли пред матичара – више од трећине становника главног града никада није изговорило судбоносно „да”, а истовремено је порастао број особа које живе у ванбрачној заједници – са 4,2 одсто, колико их је било у попису становништва 2011, на 5,4 процента, колико је евидентирано 2022. године. Чак 40 одсто мушкараца и 30 процената жена није се остварило у улози родитеља, а анализа фертилитета показује да се становништво Београда већ дуго суочава са феноменом недовољног рађања, који не обезбеђује ни просто обнављање становништва.