Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руски кључ за авганистанску браву

Руски кључ за авганистанску браву
Опасни авганистански друмови (Фото Фонет)

Колико је Москва задовољна што из „авганистанске чаше“ жуч данас пије други? Колико Авганистан и уопште проблем снабдевања америчких и других снага у тој земљи користи Русији да релативизује све западне оптужбе које јој се упућују, од рата против Грузије до питања унутрашње демократије?

Јесте чињеница да би без помоћи Русије мисија НАТО-а у Авганистану (ИСАФ) имала велике логистичке проблеме. Око 35.000 војника из 37 држава разбацано је у земљи која практично нема железницу. Неколико метара пруге постоји само преко граничног моста на реци Амударја на путу између Термеза у Узбекистану и Мазаре Шарифа у Авганистану – главног копненог пута за снабдевање Авганистана са севера и, што је још важније, то је подручје где Ал Каида и талибани никада и нису имали снажнији утицај.

Немачка и Француска већи део снабдевања својих снага у Авганистану обављају управо железницом до Термеза, па онда камионима за Мазаре Шариф и даље. Део транспорта иде и авионима преко Русије, но како су војне транспортне могућности и немачке и француске авијације мале у односу на америчке капацитете, то је значај територије Русије за немачке и француске војнике у Авганистану велики. Француски борбени авиони типа „мираж-2000“ били су донедавно на аеродрому у Душанбеу у Таџикистану одакле су давали подршку за око 900 француских војника у Кабулу и на југоистоку Авганистана.

Јужни правац копненог снабдевања снага ИСАФ-а у Авганистану иде од пакистанске границе на прелаз Кајбер, па даље за Џалалабад у провинцији Нангархар. То је подручје где оперишу и талибани и Ал Каида са обе стране авганистанско-пакистанске границе, а пут је скромног капацитета.

Авганистан је земља површине 647.500 квадратних километара, већа од Француске, са око 32 милиона становника и са укупно око 200 километара асфалтних путева, рачунајући и градске улице у Кабулу, Кандахару, Мазаре Шарифу, Херату... Географија те земље је таква да се стране трупе у њој врло тешко сналазе, високе планине, уски кањони, брзе реке, клима неиздржива од плус 49 степени Целзијуса лети до минус 31 зими. За транспортну технику температурне разлике су проблем, велике надморске висине различито утичу на рад мотора. Искуство је показало да је у једној операцији хватања Бин Ладена у планинском ланцу Калал Бабикир отказало чак 60 одсто камионских мотора.

Аеродроми у Авганистану још увек су скромних могућности. У Кабулу је међународни аеродром који има и свој војни део, нешто северније је велика ваздухопловна база Баграм коју су Американци уредили као да ће тамо остати најмање 100 година. Оба та аеродрома имају бетонске писте, као и аеродроми у Мазаре Шарифу и Кандахару.

Американци снабдевање својих војника обављају углавном преко аеродрома у Баграму, Кандахару и Кабулу. „US. Transportation Command“ (TRANSCOM) је главна команда у систему глобалне мобилности, где је ваздушна компонента само део укупних капацитета, а томе треба придодати и америчке цивилне ваздушне капацитете. Све што америчким војницима треба у Авганистану, допрема се већином ваздушним путем: од воде и хране, до муниције, горива и козметике. Амерички транспортни авиони полећу из база у Румунији и Бугарској, са острва Дијего Гарсија у Индијском океану и из база у некадашњим јужним републикама СССР-а. Мањи амерички гарнизони у авганистанским провинцијама Хелманд, Пактија, Урусган и Нимроз снабдевају се камионским конвојима уз борбену хеликоптерску пратњу, или им се материјал дотура падобранима. 

Нешто горива иде и копненим путем преко Кајбер прелаза на југу и преко Термеза на северу Авганистана.

Летос је на прве критике због рата у Грузији Москва само хладно констатовала ко држи браву и кључеве за снабдевање француских и немачких војника у Авганистану, рекавши „да она то неће ометати“. За сада и не омета...

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.