Демократија с династијама

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 17. децембра – „Биће изврсна на том месту иако га није заслужила.” Тако гласи компромисни коментар у полемици која је захватила Американце поводом вести да Керолајн Кенеди (51) претендује да заузме место сенатора, које ће остати упражњено кад Хилари Клинтон (61) постане шефица дипломатије.

Најважнија квалификација Керолајн је то што је носилац славног презимена – као кћерка убијеног (1963) председника Џона Кенедија и братаница такође убијеног (1968) Роберта Кенедија, као и чинодејствујућег (тешко оболелог) сенатора Едварда Кенедија – кажу критичари, пребацујући јој „недостатак личних заслуга”. Њени подржаваоци указују, међутим, да се она исказала на многим пољима, од писања књига до добротворних акција и наступа којима је допринела избору Барака Обаме за председника САД.

У суштини, овде је почело преиспитивање односа између две – начелно неспојиве – категорије: демократичности и династичности. Да ли је могуће да нација, са више од 300 милиона становника, не може да изађе из „већ виђеног” круга елите, где се високе функције преносе с колена на колено, са супружника на супружника, са рођака на рођака – питају се аналитичари.

Процес „репризирања” узео је маха и оспорава премијерну улогу Барака Обаме као првог црнца који је победио у трци за Белу кућу. Клинтонови, које је он поразио на страначком изјашњавању, његовом одлуком се враћају у владајућу екипу (Хилари и многи други чланови некадашње администрације њеног супруга Била). Уједно продире једино преживело дете Џона Кенедија. Најављен је успон у Сенат Џеба Буша, после председниковања његовог оца и брата…

Уз то, наслућују се процеси којима би у Сенату – будућег потпредседника Џозефа Бајдена наследио, после краће паузе, његов син Бо, а будућег министра унутрашњих послова Кена Саласара брат му Џон, као и да би Обамино место у том парламентарном дому могао да заузме Џеси Џексон, син истоименог првака Демократске партије из Илиноиса, савезне државе оптерећене афером у којој је гувернер Род Благојевић (српског порекла) осумњичен за „трговање” политичким намештењима. Да ли је на делу непотизам, неспојив с вредностима демократског друштва – питају се огранци јавности који мисле да је кадровска база ове земље много шира од „породичног наслеђивања” и функционерског „племства” (забрањеног уставом).

Нема ту ничег неприродног, крв није вода, потомци наслеђују склоности предака, као и у другим областима – реплицирају браниоци једнаких права уз уважавање различитих родослова. Зашто, кажу, не би политизована породица изнедривала политичаре, као што друге фамилије, па и уметничке, продужавају родитељски занат?

Чак 11 од 100 чланова садашњег састава Сената су деца бивших сенатора или гувернера, њихови или супружници бивших председника и кандидата за шефа државе – констатовао је истраживач телевизије Ем-Ес-Ен-Би-Си. Република подразумева, додаје, да народ бира своје представнике у власт, при чему се често опредељује за презимена „која већ зна”.

Америка, подсећа се, често критикује „наследна владајућа права” у другим земљама. На пример, у Северној Кореји (отац па син) и на Куби (Раул, после брата му Фидела Кастра). Такве примедбе нису, међутим, одавде упућене саудијским, емиратским, индијским, пакистанским и другим, на различите начине успостављеним, наследним редовима.

У америчком Сенату је сада шест потомака некадашњих конгресмена – израчунао је лист „Политико”. У будућем саставу Представничког дома, додаје се, биће чак 21 потомак некадашњих његових чланова, уз пет конгресменских удовица…

Упоредо се појачано оспоравају норме по којима упражњено сенаторско место попуњава својом одлуком гувернер савезне државе. Зашто не би, осим у ванредним (не)приликама, били одржани избори?

Јединственог одговора нема. Као ни око „породичних лоза”, које се – продужавају.