Камате до нуле за излаз из „буле”

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 17. децембра – Америчка централна банка (Управа федералних резерви, ФЕД) скресала је основну камату на досад најнижи ниво, практично на нулу, што представља нови покушај државе да извуче привреду из рецесије и стабилизује финансијско тржиште. Волстрит је скоком вредности берзанских акција (од четири до више од пет одсто) поздравио тај потез, који су аналитичари оценили као „историјски”, јер је то највеће снижавање поменуте стопе у последње 54 године.

Уплитање историје у новчане токове је, међутим, некима знак да је актуелна ситуација врло критична. „Доспели смо такорећи до дна, па ако ни ова нултна камата не помогне, онда не знам шта ће”, прокоментарисао је овдашњи специјалиста Јан Шепердсон.

Превладава нада, наравно, да ће ствари кренути набоље. Бар у смислу који је пре неки дана новоизабрани председник Барак Обама исказао поруком: „Биће горе пре него што постане боље”.

Основна камата је дошла до нуле – местимично до 0,25 одсто– да би се привреда у целини извукла из „буле”, сажет је закључак аналитичара. Очекује се, наиме, да ће овакав рез повећати прилив капитала на прилично „испошћено” тржиште, оживети позајмице (замрле после шока на пијаци некретнина и кредита), олакшати грађанима терет отплате нагомиланих дугова, подстаћи инвестиције…

Централна банка САД ће употребити сва расположива средства за обнову одрживог економског развоја и стабилности цена – каже се у њеном саопштењу, где је нова мера орочена на „извесно време”. Обама је, при том, констатовао да свођењем основне каматне стопе на готово нулту позицију ФЕД остаје без традиционалног средства за борбу против рецесије која у САД траје већ око годину дана, па да је зато потребан обједињени напор свих делова власти. Његов тим, додао је, већ обликује план за економски опоравак који, значајним инвестирањем у инфраструктуру и отварањем радних места у јавним радовима, многе подсећа на „њу дил” председника Френклина Рузвелта у време „велике депресије” пре седам деценија.

Није извесно како ће се све што је проглашено и испланирано извести. Ни досад програмираних 700 милијарди долара за санирање посрнулих финансијских гиганата није кренуло пуном паром. Најјасније је оно с чим се досад најмање рачунало: да је тржиште у САД толико поремећено да уздрмава свет, па да је зато потребна синхронизација корака многих актера међународне сцене на све глобализованијем тржишту.

Свођење основне федералне камате (која служи за брзе трансакције међу банкама) тренутно има „симболички значај”, сматра „Њујорк тајмс”. На међународним берзама рез ФЕД-а довео је до пада вредности долара, што може да се „уравнотежи” ако друге моћне државе донесу мере сличне вашингтонским. На овдашњој сцени очекују се различити ефекти. Примећено је да су главне банке смањиле камате клијентима, а прогнозира се оживљавање кредитног тржишта са олакшицама за жртве насталог хаоса...

Извесније изгледа, примера ради, олакшавање дугова студентима него купцима кола овдашње производње или власницима кредитних картица. Истовремено расту дилеме: шта је опасније – могућна инфлација због доштампавања долара или дефлација у којој се смањују профити.