Kamate do nule za izlaz iz „bule”

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 17. decembra – Američka centralna banka (Uprava federalnih rezervi, FED) skresala je osnovnu kamatu na dosad najniži nivo, praktično na nulu, što predstavlja novi pokušaj države da izvuče privredu iz recesije i stabilizuje finansijsko tržište. Volstrit je skokom vrednosti berzanskih akcija (od četiri do više od pet odsto) pozdravio taj potez, koji su analitičari ocenili kao „istorijski”, jer je to najveće snižavanje pomenute stope u poslednje 54 godine.

Uplitanje istorije u novčane tokove je, međutim, nekima znak da je aktuelna situacija vrlo kritična. „Dospeli smo takoreći do dna, pa ako ni ova nultna kamata ne pomogne, onda ne znam šta će”, prokomentarisao je ovdašnji specijalista Jan Šeperdson.

Prevladava nada, naravno, da će stvari krenuti nabolje. Bar u smislu koji je pre neki dana novoizabrani predsednik Barak Obama iskazao porukom: „Biće gore pre nego što postane bolje”.

Osnovna kamata je došla do nule – mestimično do 0,25 odsto– da bi se privreda u celini izvukla iz „bule”, sažet je zaključak analitičara. Očekuje se, naime, da će ovakav rez povećati priliv kapitala na prilično „ispošćeno” tržište, oživeti pozajmice (zamrle posle šoka na pijaci nekretnina i kredita), olakšati građanima teret otplate nagomilanih dugova, podstaći investicije…

Centralna banka SAD će upotrebiti sva raspoloživa sredstva za obnovu održivog ekonomskog razvoja i stabilnosti cena – kaže se u njenom saopštenju, gde je nova mera oročena na „izvesno vreme”. Obama je, pri tom, konstatovao da svođenjem osnovne kamatne stope na gotovo nultu poziciju FED ostaje bez tradicionalnog sredstva za borbu protiv recesije koja u SAD traje već oko godinu dana, pa da je zato potreban objedinjeni napor svih delova vlasti. Njegov tim, dodao je, već oblikuje plan za ekonomski oporavak koji, značajnim investiranjem u infrastrukturu i otvaranjem radnih mesta u javnim radovima, mnoge podseća na „nju dil” predsednika Frenklina Ruzvelta u vreme „velike depresije” pre sedam decenija.

Nije izvesno kako će se sve što je proglašeno i isplanirano izvesti. Ni dosad programiranih 700 milijardi dolara za saniranje posrnulih finansijskih giganata nije krenulo punom parom. Najjasnije je ono s čim se dosad najmanje računalo: da je tržište u SAD toliko poremećeno da uzdrmava svet, pa da je zato potrebna sinhronizacija koraka mnogih aktera međunarodne scene na sve globalizovanijem tržištu.

Svođenje osnovne federalne kamate (koja služi za brze transakcije među bankama) trenutno ima „simbolički značaj”, smatra „Njujork tajms”. Na međunarodnim berzama rez FED-a doveo je do pada vrednosti dolara, što može da se „uravnoteži” ako druge moćne države donesu mere slične vašingtonskim. Na ovdašnjoj sceni očekuju se različiti efekti. Primećeno je da su glavne banke smanjile kamate klijentima, a prognozira se oživljavanje kreditnog tržišta sa olakšicama za žrtve nastalog haosa...

Izvesnije izgleda, primera radi, olakšavanje dugova studentima nego kupcima kola ovdašnje proizvodnje ili vlasnicima kreditnih kartica. Istovremeno rastu dileme: šta je opasnije – mogućna inflacija zbog doštampavanja dolara ili deflacija u kojoj se smanjuju profiti.