Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Посвећено Џону Колтрејну

Посвећено Џону Колтрејну
Казуко Шираиши (Фото Д. Ћирков)

Једна од најугледнијих јапанских песникиња, Казуко Шираиши, била је гост недавно завршене Међународне књижевне колоније "Чортановци 2007", која је одржана у Чортановцима, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Панчеву. Међу осталим учесницима колоније били су и Амир Брка (Тешањ), Драган Јовановић Данилов, Матијас Енард (Барселона), Никола Маловић, Изабел Нуњез (Барселона), Александра Петрова (Рим), Игор Маројевић и Дејана Николић.

Казуко Шираиши (1931) рођена је у Ванкуверу, где је провела најраније детињство. Уочи рата, 1938. године, њена породица преселила се у Јапан. Сарађивала је са врхунским уметницима џез музике, а Џон Колтрејн је био њена велика инспирација. Поезију Казуко Шираиши одликује мултимедијалност, а чувени музичар Сем Риверс сећа се њиховог заједничког перформанса као једног од најдражих наступа у свом животу. Казуко је радила и са авангардним плесачима буто театра, а њен перформанс поезије први пут је изведен на чувеном ротердамском Међународном фестивалу поезије, 70-их година 20. века. Поезија Казуко Шираиши високо је цењена у САД, Енглеској и Немачкој, стихови су јој преведени на више од 20 језика а њено, не тако давно, гостовање у Кини оставило је снажан утисак у песничком кругу те земље.

Легендарни песник Ален Гинсберг посебно је ценио Казуко Шираиши, а песници бит генерације имали су велики утицај на њен развој. За поезију Казуко Шираиши говорили су да има ритам џеза, да је одликује нешто посебно и необично а да су њени стихови срећан спој Истока и Запада, "срећан брак Јапана и Европе". Ауторка је великог броја песничких збирки међу којима су: "На град падају јаја" (1951), "Тигрова игра" (1960), "Пешчани народ" (1983), "Онима који се појављују" (1996), "Мајка лебди, град" (2003) и друге.

Код нас у Србији, Казуко је први пут гостовала по позиву Удружења књижевника Србије, на Октобарском сусрету писаца 1986. године. Приликом ове посете Српском књижевном друштву, и Француској 7 у Београду, у току разговора за наш лист, са посебном наклоношћу и сетом, говори о свом пријатељу и нашем познатом књижевнику Миодрагу Булатовићу, чије су књиге преведене и у Јапану. Са одушевљењем прича и о нашем редитељу Емиру Кустурици, набрајајући наслове његових филмова. Сензибилитетом песникиње која своје огромно животно искуство и у свакодневној комуникацији претаче у неку врсту поезије, Казуко Шираиши подсетила нас је на време када је њено рано стваралаштво било под утицајем надреализма и Далија.

– Као тинејџерка одушевљавала сам се модернизмом, али сам убрзо схватила да је поезији потребно више осећања и динамике животне енергије. После Другог светског рата Јапан је био сасвим другачија земља од онога што је данас; многи људи били су болесни и једноставно само чекали смрт, много се ружних ствари дешавало. У једном тренутку престала сам да пишем, и почела да тражим пут до правог израза који би све то могао да опише. Тада су на мене утицали Дилен Томас и Ален Гинсберг, а пресудан је био дан када сам чула музику џез музичара Орнета Колемана. Ускоро је Јапан постао стециште разноврсне енергије, добре и лоше, и све ме је подстицало да пишем, све је било узбудљиво.

У то време Казуко Шираиши је, каже, стално слушала плоче Џона Колтрејна, кога нажалост никада није лично упознала.

– Његова музика за мене била је продуховљена, и подстицала ме је на медитацију из које је настајала поезија. Када сам једног врелог дана у Јапану чула да је Колтрејн преминуо, много сам плакала јер сам схватила да сам изгубила својеврсног учитеља – прича Казуко Шираиши која је са Семом Риверсом у Њујорку снимила сјајан џез албум "Казуко Шираиши: Посвећено касном Џон Колтрејну и остале џез песме".

Своје поетске перформансе Казуко Шираиши описује као заједничке наступе са пријатељима музичарима и играчима, поезију уз сагласје звука трубе.

– На моју поезију није утицала богата јапанска традиција. Рођена сам у Ванкуверу, имам и своје енглеско име, и од мајке наследила сам тај осећај за интернационално, потребу да разумем и волим и друге културе. Тако сам упознала дивне људе, међу којима је био и познати боксер Мухамед Али, врло образован и интелигентан човек.

Као песникиња која изражава дубоку хуманистичку емоцију, Казуко Шираиши поручује:

– Поезија битника била је врло важна у времену у којем је настајала, али данашњем друштву потребна је енергија која ће подстаћи разумевање и решавање многих проблема међу којима су најважнији они који се односе на очување планете и екологије. Битницима је била потребна слобода, нама предстоји очување света. Морамо да мислимо о многим стварима, о белим медведима, очувању копна и мора, као да смо једна велика светска породица.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.