Посвећено Џону Колтрејну
Једна од најугледнијих јапанских песникиња, Казуко Шираиши, била је гост недавно завршене Међународне књижевне колоније "Чортановци 2007", која је одржана у Чортановцима, Београду, Сремским Карловцима, Новом Саду и Панчеву. Међу осталим учесницима колоније били су и Амир Брка (Тешањ), Драган Јовановић Данилов, Матијас Енард (Барселона), Никола Маловић, Изабел Нуњез (Барселона), Александра Петрова (Рим), Игор Маројевић и Дејана Николић.
Казуко Шираиши (1931) рођена је у Ванкуверу, где је провела најраније детињство. Уочи рата, 1938. године, њена породица преселила се у Јапан. Сарађивала је са врхунским уметницима џез музике, а Џон Колтрејн је био њена велика инспирација. Поезију Казуко Шираиши одликује мултимедијалност, а чувени музичар Сем Риверс сећа се њиховог заједничког перформанса као једног од најдражих наступа у свом животу. Казуко је радила и са авангардним плесачима буто театра, а њен перформанс поезије први пут је изведен на чувеном ротердамском Међународном фестивалу поезије, 70-их година 20. века. Поезија Казуко Шираиши високо је цењена у САД, Енглеској и Немачкој, стихови су јој преведени на више од 20 језика а њено, не тако давно, гостовање у Кини оставило је снажан утисак у песничком кругу те земље.
Легендарни песник Ален Гинсберг посебно је ценио Казуко Шираиши, а песници бит генерације имали су велики утицај на њен развој. За поезију Казуко Шираиши говорили су да има ритам џеза, да је одликује нешто посебно и необично а да су њени стихови срећан спој Истока и Запада, "срећан брак Јапана и Европе". Ауторка је великог броја песничких збирки међу којима су: "На град падају јаја" (1951), "Тигрова игра" (1960), "Пешчани народ" (1983), "Онима који се појављују" (1996), "Мајка лебди, град" (2003) и друге.
Код нас у Србији, Казуко је први пут гостовала по позиву Удружења књижевника Србије, на Октобарском сусрету писаца 1986. године. Приликом ове посете Српском књижевном друштву, и Француској 7 у Београду, у току разговора за наш лист, са посебном наклоношћу и сетом, говори о свом пријатељу и нашем познатом књижевнику Миодрагу Булатовићу, чије су књиге преведене и у Јапану. Са одушевљењем прича и о нашем редитељу Емиру Кустурици, набрајајући наслове његових филмова. Сензибилитетом песникиње која своје огромно животно искуство и у свакодневној комуникацији претаче у неку врсту поезије, Казуко Шираиши подсетила нас је на време када је њено рано стваралаштво било под утицајем надреализма и Далија.
– Као тинејџерка одушевљавала сам се модернизмом, али сам убрзо схватила да је поезији потребно више осећања и динамике животне енергије. После Другог светског рата Јапан је био сасвим другачија земља од онога што је данас; многи људи били су болесни и једноставно само чекали смрт, много се ружних ствари дешавало. У једном тренутку престала сам да пишем, и почела да тражим пут до правог израза који би све то могао да опише. Тада су на мене утицали Дилен Томас и Ален Гинсберг, а пресудан је био дан када сам чула музику џез музичара Орнета Колемана. Ускоро је Јапан постао стециште разноврсне енергије, добре и лоше, и све ме је подстицало да пишем, све је било узбудљиво.
У то време Казуко Шираиши је, каже, стално слушала плоче Џона Колтрејна, кога нажалост никада није лично упознала.
– Његова музика за мене била је продуховљена, и подстицала ме је на медитацију из које је настајала поезија. Када сам једног врелог дана у Јапану чула да је Колтрејн преминуо, много сам плакала јер сам схватила да сам изгубила својеврсног учитеља – прича Казуко Шираиши која је са Семом Риверсом у Њујорку снимила сјајан џез албум "Казуко Шираиши: Посвећено касном Џон Колтрејну и остале џез песме".
Своје поетске перформансе Казуко Шираиши описује као заједничке наступе са пријатељима музичарима и играчима, поезију уз сагласје звука трубе.
– На моју поезију није утицала богата јапанска традиција. Рођена сам у Ванкуверу, имам и своје енглеско име, и од мајке наследила сам тај осећај за интернационално, потребу да разумем и волим и друге културе. Тако сам упознала дивне људе, међу којима је био и познати боксер Мухамед Али, врло образован и интелигентан човек.
Као песникиња која изражава дубоку хуманистичку емоцију, Казуко Шираиши поручује:
– Поезија битника била је врло важна у времену у којем је настајала, али данашњем друштву потребна је енергија која ће подстаћи разумевање и решавање многих проблема међу којима су најважнији они који се односе на очување планете и екологије. Битницима је била потребна слобода, нама предстоји очување света. Морамо да мислимо о многим стварима, о белим медведима, очувању копна и мора, као да смо једна велика светска породица.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


