Част, слава и незаборав

Ваљево – У времену када се храброст мерила животом, он је изабрао да полети... Не по наредби, већ по осећају части, дужности и љубави према својој земљи и свом народу. Његове речи: „Ја ћу...” остале су заувек урезане у нашем памћењу као симбол истинске жртве и великог патриотизма. Данас, када се сећамо тог кобног дана и његовог последњег лета не чинимо то само да бисмо оплакали губитак, већ да бисмо славили живот и дело човека који је постао легенда. Овим речима се Слободан Андрић, председник Аеро-клуба Ваљево, јуче обратио присутнима на отварању ваздухопловне манифестације Меморијал „Пуковник-пилот Миленко Павловић”, коју тај клуб организује већ четврти пут на спортском аеродрому „Дивци” код Ваљева, у знак сећања на легендарног команданта 204. ловачко-авијацијског пука Војске Југославије, који је 4. маја 1999. године погинуо у неравноправној ваздушној бици против авиона НАТО-а над Ваљевом. И овогодишњем меморијалу, поред бројних ваздухопловаца представника аеро-клубова из читаве земље, официра Војске Србије и МУП-а Србије и гостију, присуствовали су Славица, супруга Миленка Павловића, и синови Немања и Срђан.

Бориша Мандић, пилот у пензији, дугогодишњи пријатељ, цимер Миленка Павловића из студентских дана, подсетио је како је тог 4. маја 1999. са аеродрома „Батајница” „мигом 29” Миленко полетео на ратни задатак... – Добро је знао, као Обилић на Косову, да се са тог задатка неће вратити. Полетео је да брани родни крај. Знао је добро да наспрам себе има агресоре и злочинце који ће кукавички, са велике даљине, испалити ракету ваздух–ваздух и одузети му живот. Његов подвиг заслужује признање у четири речи – част, слава, поштовање и незаборав – поручио је Мандић и подсетио да ниједна школа, улица или установа у Београду не носи славно име Миленка Павловића.

– Ми добро знамо како се пробијају звучни зидови, али не знамо како да се изборимо са бирократијом – закључио је Мандић.

Окупљенима се обратио и пуковник Влада Глишић из Команде Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, иначе Ваљевац, који је као млад пилот био савременик Миленка Павловића.

– Урадио је оно што се од њега и очекивало тог 4. маја 1999. године. А како је могао другачије када је ишао стопама још једног Ваљевца, капетана прве класе Милоша Жуњића, који је 6. априла 1941. године као командант 102. ловачке ескадриле такође полетео и као Павловић положио живот за одбрану слободе – рекао је Глишић.

За разлику од претходних, овогодишњи меморијал није имао такмичарски карактер. Обележили су га маршрутни лет групе авиона са аеродрома „Дивци” до Црниљева код Осечине, родног места пуковника Миленка Павловића, са налетом преко места у селу Бујачић код Ваљева, где је пилот погинуо. На самом аеродрому „Дивци” хеликоптерска јединица МУП-а Србије организовала је приказ спасавања, хеликоптерска јединица Војске Србије приредила је скокове падобранаца, а моделарска секција Аеро-клуба Ваљева приказала је своје активности.