Čast, slava i nezaborav

Valjevo – U vremenu kada se hrabrost merila životom, on je izabrao da poleti... Ne po naredbi, već po osećaju časti, dužnosti i ljubavi prema svojoj zemlji i svom narodu. Njegove reči: „Ja ću...” ostale su zauvek urezane u našem pamćenju kao simbol istinske žrtve i velikog patriotizma. Danas, kada se sećamo tog kobnog dana i njegovog poslednjeg leta ne činimo to samo da bismo oplakali gubitak, već da bismo slavili život i delo čoveka koji je postao legenda. Ovim rečima se Slobodan Andrić, predsednik Aero-kluba Valjevo, juče obratio prisutnima na otvaranju vazduhoplovne manifestacije Memorijal „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović”, koju taj klub organizuje već četvrti put na sportskom aerodromu „Divci” kod Valjeva, u znak sećanja na legendarnog komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka Vojske Jugoslavije, koji je 4. maja 1999. godine poginuo u neravnopravnoj vazdušnoj bici protiv aviona NATO-a nad Valjevom. I ovogodišnjem memorijalu, pored brojnih vazduhoplovaca predstavnika aero-klubova iz čitave zemlje, oficira Vojske Srbije i MUP-a Srbije i gostiju, prisustvovali su Slavica, supruga Milenka Pavlovića, i sinovi Nemanja i Srđan.

Boriša Mandić, pilot u penziji, dugogodišnji prijatelj, cimer Milenka Pavlovića iz studentskih dana, podsetio je kako je tog 4. maja 1999. sa aerodroma „Batajnica” „migom 29” Milenko poleteo na ratni zadatak... – Dobro je znao, kao Obilić na Kosovu, da se sa tog zadatka neće vratiti. Poleteo je da brani rodni kraj. Znao je dobro da naspram sebe ima agresore i zločince koji će kukavički, sa velike daljine, ispaliti raketu vazduh–vazduh i oduzeti mu život. Njegov podvig zaslužuje priznanje u četiri reči – čast, slava, poštovanje i nezaborav – poručio je Mandić i podsetio da nijedna škola, ulica ili ustanova u Beogradu ne nosi slavno ime Milenka Pavlovića.

– Mi dobro znamo kako se probijaju zvučni zidovi, ali ne znamo kako da se izborimo sa birokratijom – zaključio je Mandić.

Okupljenima se obratio i pukovnik Vlada Glišić iz Komande Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, inače Valjevac, koji je kao mlad pilot bio savremenik Milenka Pavlovića.

– Uradio je ono što se od njega i očekivalo tog 4. maja 1999. godine. A kako je mogao drugačije kada je išao stopama još jednog Valjevca, kapetana prve klase Miloša Žunjića, koji je 6. aprila 1941. godine kao komandant 102. lovačke eskadrile takođe poleteo i kao Pavlović položio život za odbranu slobode – rekao je Glišić.

Za razliku od prethodnih, ovogodišnji memorijal nije imao takmičarski karakter. Obeležili su ga maršrutni let grupe aviona sa aerodroma „Divci” do Crniljeva kod Osečine, rodnog mesta pukovnika Milenka Pavlovića, sa naletom preko mesta u selu Bujačić kod Valjeva, gde je pilot poginuo. Na samom aerodromu „Divci” helikopterska jedinica MUP-a Srbije organizovala je prikaz spasavanja, helikopterska jedinica Vojske Srbije priredila je skokove padobranaca, a modelarska sekcija Aero-kluba Valjeva prikazala je svoje aktivnosti.