„Цепотина” као Скадар на Бојани

Утврђени рок за завршетак базе „Цепотина” код Бујановца неће бити испоштован, потврдио је министар одбране Драган Шутановац, у изјави за „Политику”. Радови неће бити завршени на време из, како каже, објективних и субјективних разлога.

– Објективни разлози се тичу, пре свега, реализације буџета, односно кашњења у плаћању. Што се тиче субјективних разлога, тренутно се обавља провера одговорности, и у најкраћем могућем року ће они за које се утврди да су непосредно одговорни бити смењени – објашњава Шутановац, наглашавајући да је он инсистирао пре свега на квалитету, а тек онда на задатом року, те није дозволио да се зарад испуњења рока доведе у питање квалитет.Без обзира на кашњење завршетка радова, он сматра да то неће нашкодити систему одбране.

– Ова база се гради више од пет година, а сматрам да су активности које смо имали у протеклих шест месеци превазишле све урађено у протеклим годинама, као и да кашњење завршетка базе од неколико месеци неће битно утицати на систем одбране – истиче министар.

Иако је Шутановац летос најавио да ће се професионални припадници Војске Србије до краја јесени уселити у „Цепотину”, до тога ипак неће доћи.

Он је тада, у интервјуу за Танјуг, нагласио да је то од огромног значаја за југ Србијекоји треба да добије стабилну војну базу у којој ће бити присутна Војска Србије. База „Цепотина” се налази поред аутопута, али и поред административне линије са Косовом и Метохијом, што значи да ће припадници Војске Србије моћи у веома кратком року и адекватно да реагују уколико дође до дестабилизације ситуације на административној линији, а захваљујући таквом положају могу да делују и превентивно, објаснио је тада Шутановац.

Подсетимо, идеја о изградњи базе „Цепотина” први пут се појавила крајем 2001. године. У том тренутку већ су предузете опсежне мере за стварање што бољих животних услова за припаднике војске, који су у тешким околностима извршавали задатке контроле Копнене зоне безбедности и обезбеђења административне линије према Космету. С тим циљем прво су изграђене десетине земуница и барака, а потом и 22 базе контејнерског типа. Иако се и даље осећала потреба за савременијим решењима смештаја, ситуација се закомпликовала априла 2002. године када је, на захтев албанских политичких партија, војска напустила касарну у Бујановцу.