„Cepotina” kao Skadar na Bojani

Utvrđeni rok za završetak baze „Cepotina” kod Bujanovca neće biti ispoštovan, potvrdio je ministar odbrane Dragan Šutanovac, u izjavi za „Politiku”. Radovi neće biti završeni na vreme iz, kako kaže, objektivnih i subjektivnih razloga.

– Objektivni razlozi se tiču, pre svega, realizacije budžeta, odnosno kašnjenja u plaćanju. Što se tiče subjektivnih razloga, trenutno se obavlja provera odgovornosti, i u najkraćem mogućem roku će oni za koje se utvrdi da su neposredno odgovorni biti smenjeni – objašnjava Šutanovac, naglašavajući da je on insistirao pre svega na kvalitetu, a tek onda na zadatom roku, te nije dozvolio da se zarad ispunjenja roka dovede u pitanje kvalitet.Bez obzira na kašnjenje završetka radova, on smatra da to neće naškoditi sistemu odbrane.

– Ova baza se gradi više od pet godina, a smatram da su aktivnosti koje smo imali u proteklih šest meseci prevazišle sve urađeno u proteklim godinama, kao i da kašnjenje završetka baze od nekoliko meseci neće bitno uticati na sistem odbrane – ističe ministar.

Iako je Šutanovac letos najavio da će se profesionalni pripadnici Vojske Srbije do kraja jeseni useliti u „Cepotinu”, do toga ipak neće doći.

On je tada, u intervjuu za Tanjug, naglasio da je to od ogromnog značaja za jug Srbijekoji treba da dobije stabilnu vojnu bazu u kojoj će biti prisutna Vojska Srbije. Baza „Cepotina” se nalazi pored autoputa, ali i pored administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, što znači da će pripadnici Vojske Srbije moći u veoma kratkom roku i adekvatno da reaguju ukoliko dođe do destabilizacije situacije na administrativnoj liniji, a zahvaljujući takvom položaju mogu da deluju i preventivno, objasnio je tada Šutanovac.

Podsetimo, ideja o izgradnji baze „Cepotina” prvi put se pojavila krajem 2001. godine. U tom trenutku već su preduzete opsežne mere za stvaranje što boljih životnih uslova za pripadnike vojske, koji su u teškim okolnostima izvršavali zadatke kontrole Kopnene zone bezbednosti i obezbeđenja administrativne linije prema Kosmetu. S tim ciljem prvo su izgrađene desetine zemunica i baraka, a potom i 22 baze kontejnerskog tipa. Iako se i dalje osećala potreba za savremenijim rešenjima smeštaja, situacija se zakomplikovala aprila 2002. godine kada je, na zahtev albanskih političkih partija, vojska napustila kasarnu u Bujanovcu.