Грб за свечане прилике на друштвеним мрежама

Многи корисници друштвених мрежа уочили су да се на „Инстаграму” и „Фејсбуку” града на профилним фотографијама налази грб престонице који се не налази на званичном сајту Градске управе, као ни на улицама, ни у институцијама.
Иницијатива за израду обележја Града Београда покренута је 1929. године, када је одржан конкурс и формирана комисија која је утврдила елементе који треба да се нађу на њему. То су, како је навео Марко Перић из Историјског архива Србије, националне боје, реке које показују исконску снагу, римска лађа као симбол старине Београда, зидина са отвореном капијом која представља слободан промет. Грб који је победио на конкурсу није одмах прихваћен, већ је било потребно да се додатно прилагоди, усвојен је 1931. године решењем Министарства унутрашњих послова, а његов творац је Ђорђе Андрејевић Кун.

После Другог светског рата по угледу на државни грб и републичка обележја добио је црвену звезду на врху. Од шездесетих до деведесетих година 20. века израђено је неколико различитих, „дизајнерских” верзија.
– Крајем осамдесетих година у јавности се покренула расправа о аутентичности београдског грба. То је привукло пажњу градских власти које су закључиле да је неопходно да се прецизно формулишу и одреде симболи града, њихова употреба и заштита, и да се онемогући даље представљање различитих графичких решења. Почетком деведесетих одлучено је да се Кунов грб из 1931. године утврди као званични грб Града Београда и да се формира радна група која ће предложити хералдичке и графичке корекције грба, израдити његов опис који ће ући у Статут града, предложити изглед заставе и размотрити проблематику употребе и заштите грба, као и облике грба – рекао је Перић и додао да је одлучено да се, поред основног, уведу и средњи и велики грбови.
Основни грб представља само штит са хералдичком композицијом. Он је најчешће у употреби и представља заједнички симбол становништва једне територије.
– Он је штит барокне форме, на плавом пољу је сребрни, каменом озидани град закошених зидина, са круништем са четири зупца и две угаоне конзолне куле мотриље коничних кровова са по једним уским црно испуњеним прозором, надовезане на спољни пар зубаца круништа. Између кула мотриља и изнад у поље отворене двокрилне сребрне капије од талпи, са по две хоризонталне греде за учвршћење, кроз чији се лучни отвор са клинастим теменим каменом види плаветнило неба, издиже се двоспратна кула са трозубим круништем и са по два црно испуњена правоугаона прозора на сваком спрату. Град почива на црвеном тлу изнад две таласасте сребрне греде, које представљају реке Саву и Дунав. На доњој удесно броди златна античка трирема са три јарбола, са разапетим сребрним четвртастим једрима и црним ужадима и сребрним кружним отворима на трупу у три реда, из којих излазе црна весла која су уроњена у реку, и то у горњем реду три, у средњем четири, а у доњем реду два весла – објаснио је Перић.
Средњи грб приказује штит са хералдичком композицијом надвишен одговарајућом бедемском круном и евентуално додатном флоралном композицијом, одликовањима и траком са девизом или називом титулара. 
– Бедемска круна користи се да назначи да хералдичка композиција припада територији, а не породици или појединцу. Композиција и метал дефинишу ранг и статус територије. Средњи грб Београда је истоветан основном грбу, али је штит надвишен златном бедемском круном са пет видљивих мерлона и са истом таквом дијадемом украшеном рубинима, сафирима и смарагдима – истакао је историчар и указао да овакав грб користе органи управе на територији титулара и у службене сврхе.
Велики грб приказује штит са хералдичком композицијом и бедемску круну, али уз њих убацује и држаче са стеговима и евентуално постамент и траку са девизом или називом титулара. Држачи или чувари грба јесу фигуре које придржавају штит и служе да садржају грба дају допунско значење.
– Према стандардима Српског хералдичког друштва, ниво великог грба прате два стега, односно заставе, и то тако да десни хералдички стег припада надређеној административној структури, а леви власнику грба. Велики грб Београда састоји се од сребрног двоглавог орла у полету, златно оружаног и исто таквих ногу и језика. Орао у десној канџи држи сребрни мач златног балчака и јабуке, а у левој плодну природну грану маслине. На грудима орла је основни грб града, а изнад орла је златна бедемска круна. Испод орла су две лучно постављене плодне златне гране храста, преко чије се укрснице налази први познати грб града. Са обе стране штита, преко храстових грана су одличја додељена граду у природним бојама и са одговарајућим тракама – Орден Карађорђеве звезде с мачевима четвртог степена, Орден народног хероја, Орден Легије части петог степена, Ратни крст 1914–1918 – нагласио је Перић и закључио да овај ниво припада највишем управном органу титулара, као што је
председник општине, и користи се у најсвечаније сврхе.