Метро – неопходан граду

Град и Република ће у сарадњи са саобраћајним и грађевинским стручњацима за 90 дана донети закључак који модел метроа је неопходан престоници. Односно, да ли Београду више одговара такозвани независни шински систем, који подразумева изградњу класичног метроа са надовезивањем на приградску железницу, или „зависни шински систем”, који ће бити у истом нивоу са осталим саобраћајним токовима.

У сваком случају, Београду је неопходан метро. То је закључак свих релевантних мишљења која су се јуче могла чути на стручној расправи о изградњи метро система јавног превоза. У противном, престоница ће до 2021. године морати да изгради још 12 милиона метара квадратних саобраћајница, јер ће се број аутомобила удвостручити, при чему ни тада неће бити решен проблем преоптерећених улица.

– Уз изградњу аутопута и модернизацију железнице на Коридору 10, метро је трећи развојни приоритет наше земље. Изградња инфраструктуре је и један од начина борбе против рецесије и због тога је важно да у изградњи метроа у Београду заједно учествују и град и држава – рекао је министар за инфраструктуру, Милутин Мркоњић.

Стручњаци, који су урадили предрачун за изградњу метроа, истакли су да је цена овог пројекта око 1,1 милијарду евра. Од тога око 50 до 60 одсто те суме неопходно је за изградњу станица и тунела, а остатак новца за куповину возова и уређење инфраструктуре.

– Цена, међутим, не сме бити главни критеријум при опредељивању за одређени вид метроа. Београд је најзаосталија метропола у Европи и резултати које бисмо осетили после завршетка изградње метроа били би немерљиви – истакао је архитекта Бранислав Јовин, захтевајући од градских и републичких власти да преусмере новац за изградњу моста преко Аде Циганлије у пројекат будућег метро система.

Према његовим речима, реализација прве фазе трајала би од шест до осам година. У оквиру тог времена треба изградити 14 километара трасе, 16 станица, технички депо за возила у Земуну, као и метро мост и 2.800 паркинг места у подземним гаражама.

Основни циљ изградње метроа је да Београд добије модеран систем масовног јавног превоза, који ће решити проблем преоптерећених саобраћајница. У свакодневним гужвама и застојима, кроз утрошено гориво престоница и Србија губе знатна средства и при том се не сме занемарити проблем загађења.

– На смањење гужви неће утицати изградња кружних саобраћајница унутар града. Једино метро може да реши саобраћајне проблеме и то је било познато још пре четири деценије – каже Михајло Малетин, професор Београдског универзитета у пензији.

Чак ни изградња нових мостова преко Саве и Дунава, неће смањити саобраћајне гужве. Јер, када пређу мостове возила ће се сливати у постојеће – већ преоптерећене саобраћајнице.

Интересантно је да су се сви учесници јучерашњег скупа сложили да је пројекат „Трамвајем у 21. век” био велика грешка због које главни град и његови становници и данас испаштају.