Рекордне цене сена и сламе због суше

Суша је изазвала проблеме у свим гранама пољопривреде, а изузетно велике у деловима Србије где је заступљен пашњачки начин исхране домаћих животиња. Исхрана стоке је било немогуће на Пештерској висоравни и Старој планини, објаснила је недавно ванредна професорка Универзитета у Новом Саду Татјана Бранков, саветница министра пољопривреде. Бранков је и главна национална експерткиња ФАО за Исхрана израду стратегије пољопривреде Србије 2025–2034. Слична ситуација може се очекивати и ове године. 
Како су за „Политику” рекли познаваоци стања у овом сектору, први откоси детелине, рецимо у Ковину, већ указују да ће количине за исхрану стоке бити мање због недостатка влаге у земљишту у протеклом периоду. Ни у другим крајевима Србије није боље, а према информацијама са терена узгајивачи стоке све чешће су спремни да власницима земљишта и малих пашњака око викендица, који су после зимског периода обрасли растињем, понуде бесплатно кошење како би осигурали део хране за животиње. Како је недавно објавио портал „Агроинфонет”, ни у многим државама Европе није ништа боље. 
Слама и сено продају се по „златној” цени. Суша на северу Немачке проузроковала је високе цене цене сена – 140 до 149 евра по тони у великим балама. На југу су цене нешто ниже. Цене сламе су највеће изненађење и сада је за тону потребно издвојити од 105 до 170 евра у зависности од дела земље – наводи овај портал. 
Суша највећим делом, а и ниске инвестиције су 2024. године у Србији смањиле реалну бруто додату вредност (БДВ) у пољопривреди, шумарству и рибарству 7,6 одсто, изјавила је Бранков. 
Она је на научно-стручном скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) говорећи о последицама суше по пољопривреду Србије рекла да су од почетка 21. века екстремне суше све учесталије због климатских промена, нарочито од 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. и 2024. године. Додала је да се ове године очекује пад производње воћа од осам до 12 одсто. 
– С обзиром на то да се очекују учесталије суше, мере адаптације морају се ефикасније примењивати. Одговор министарства ће бити снажније улагање у инфраструктуру за наводњавање. Ове године ће се наставити пројекат Републичке дирекције за воде којим ће се до краја 2026. створити техничке могућности за наводњавање 127.000 хектара – рекла је Бранков, а пренела је Бета. 
Неопходно је, како је оценила, пакет осигурања прилагодити специфичним потребама пољопривредника, па ће министарство кроз сарадњу са осигуравајућим кућама помоћи да се поједностави процедура процене штете и обрачун за исплате. 
Према њеним речима, биће подстакнута и употреба квалитетног сертификованог семена. Креирање мера које ће унапредити отпорност аграра зависиће, како је додала, од размене знања, искустава и експертских предлога. 
Председник САНУ Зоран Кнежевић је рекао да „ иако су људи свесни последица климатских промена, и даље од пољопривреде очекују значајан допринос развоју земље”. 
– Одбор за село САНУ је указао на низ мера како би се остварила очекивања од пољопривреде у условима у којима природне околности не иду наруку. Мере су кориговање плана рејонизације, повећање удела озимих усева, повећање површина под наводњавањем, стварање водених акумулација на свим просторима Србије, чишћење канала за наводњавање, повећање соларних панела за наводњавање „кап по кап” и примена сорти толерантних на сушу – рекао је Кнежевић. Истакао је да од примене тих мера зависи и сигурност прехране становништва.