Rekordne cene sena i slame zbog suše

Suša je izazvala probleme u svim granama poljoprivrede, a izuzetno velike u delovima Srbije gde je zastupljen pašnjački način ishrane domaćih životinja. Ishrana stoke je bilo nemoguće na Pešterskoj visoravni i Staroj planini, objasnila je nedavno vanredna profesorka Univerziteta u Novom Sadu Tatjana Brankov, savetnica ministra poljoprivrede. Brankov je i glavna nacionalna ekspertkinja FAO za Ishrana izradu strategije poljoprivrede Srbije 2025–2034. Slična situacija može se očekivati i ove godine. 
Kako su za „Politiku” rekli poznavaoci stanja u ovom sektoru, prvi otkosi deteline, recimo u Kovinu, već ukazuju da će količine za ishranu stoke biti manje zbog nedostatka vlage u zemljištu u proteklom periodu. Ni u drugim krajevima Srbije nije bolje, a prema informacijama sa terena uzgajivači stoke sve češće su spremni da vlasnicima zemljišta i malih pašnjaka oko vikendica, koji su posle zimskog perioda obrasli rastinjem, ponude besplatno košenje kako bi osigurali deo hrane za životinje. Kako je nedavno objavio portal „Agroinfonet”, ni u mnogim državama Evrope nije ništa bolje. 
Slama i seno prodaju se po „zlatnoj” ceni. Suša na severu Nemačke prouzrokovala je visoke cene cene sena – 140 do 149 evra po toni u velikim balama. Na jugu su cene nešto niže. Cene slame su najveće iznenađenje i sada je za tonu potrebno izdvojiti od 105 do 170 evra u zavisnosti od dela zemlje – navodi ovaj portal. 
Suša najvećim delom, a i niske investicije su 2024. godine u Srbiji smanjile realnu bruto dodatu vrednost (BDV) u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu 7,6 odsto, izjavila je Brankov. 
Ona je na naučno-stručnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) govoreći o posledicama suše po poljoprivredu Srbije rekla da su od početka 21. veka ekstremne suše sve učestalije zbog klimatskih promena, naročito od 2003, 2007, 2012, 2017, 2022. i 2024. godine. Dodala je da se ove godine očekuje pad proizvodnje voća od osam do 12 odsto. 
– S obzirom na to da se očekuju učestalije suše, mere adaptacije moraju se efikasnije primenjivati. Odgovor ministarstva će biti snažnije ulaganje u infrastrukturu za navodnjavanje. Ove godine će se nastaviti projekat Republičke direkcije za vode kojim će se do kraja 2026. stvoriti tehničke mogućnosti za navodnjavanje 127.000 hektara – rekla je Brankov, a prenela je Beta. 
Neophodno je, kako je ocenila, paket osiguranja prilagoditi specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa će ministarstvo kroz saradnju sa osiguravajućim kućama pomoći da se pojednostavi procedura procene štete i obračun za isplate. 
Prema njenim rečima, biće podstaknuta i upotreba kvalitetnog sertifikovanog semena. Kreiranje mera koje će unaprediti otpornost agrara zavisiće, kako je dodala, od razmene znanja, iskustava i ekspertskih predloga. 
Predsednik SANU Zoran Knežević je rekao da „ iako su ljudi svesni posledica klimatskih promena, i dalje od poljoprivrede očekuju značajan doprinos razvoju zemlje”. 
– Odbor za selo SANU je ukazao na niz mera kako bi se ostvarila očekivanja od poljoprivrede u uslovima u kojima prirodne okolnosti ne idu naruku. Mere su korigovanje plana rejonizacije, povećanje udela ozimih useva, povećanje površina pod navodnjavanjem, stvaranje vodenih akumulacija na svim prostorima Srbije, čišćenje kanala za navodnjavanje, povećanje solarnih panela za navodnjavanje „kap po kap” i primena sorti tolerantnih na sušu – rekao je Knežević. Istakao je da od primene tih mera zavisi i sigurnost prehrane stanovništva.