Неки осмаци намеравају да полажу пет пријемних испита

Још се не зна када ће и како бити завршен наставни део ове хаотичне школске године у којој нису и фактички не могу бити надокнађени сви планирани, а неодржани часови у школама у којима су најдуже трајале противзаконите обуставе рада у знак протеста, а данас почињу пријемни испити за мале матуранте који желе да образовање наставе у клупама специјализованих средњих школа и одељења за даровите. По правилу то су најмарљивији ђаци и најзаинтересованији за науку и уметност. Међу њима има и деце која су се пријавила да полажу чак пет пријемних испита. Последњи подаци које је на наш упит Министарство просвете издвојило из своје евиденције сведоче да је за полагање пријемних испита пристигло укупно 6.629 пријава, али је број пријављених ученика мањи, јер стотине њих намеравају да полажу два, три и више различитих пријемних.

Укупан број ученика који су поднели пријаве за полагање пријемног испита је 5.636, од тога 4.837 осмака је пријављено за полагање једног, 654 ученика за полагање два, 106 за три, 29 за четири и десет ученика за полагање пет пријемних испита. Ко од њих положи, моћи ће да конкурише за нека од укупно 4.280 места, колико је планирано првака у специјализованим образовним профилима, према информацијама из просветног врха.

Пријемни и завршни испит нису исто, иако се често „бркају”. Пријемни значи додатну селекциону и квалификациону проверу. Ту је велика конкуренција очекивана, а положен испит је неизоставан услов да би ученик уопште могао да буде кандидат за упис у специјализоване смерове и школе. Осмаци који прођу пријемни нису ослобођени дужности да за крај основног образовања положе и завршни испит, односно малу матуру – једину обавезну проверу знања на националном нивоу која има и сертификациону улогу, јер без положене мале матуре осмак не може да добије сведочанство о завршеној основној школи.

Први ове године на додатну проверу склоности и способности за упис у средње школе излазе осмаци који желе да заузму место у првом разреду смерова у области ликовне уметности. То су, на пример: графички или индустријски дизајн, ликовни техничар, јувелир уметничких предмета, керамичар–грнчар, гравер, фирмописац... Они ће данас полагати цртање, сутра сликање и прекосутра вајање.

Пријемни су, као и сваке године, и овога пута подељени у два блока, и реализују се у два викенда заредом. Наступајућег викенда на испитима, место међу кандидатима за упис покушаће да завреде и мали матуранти нарочито наклоњени изучавању страних језика који желе да постану ђаци филолошких гимназија и одељења. На тестирање, такође, излазе и осмаци који намеравају да упишу специјализоване гимназијске смерове за историју и географију или за биологију и хемију. Правила полагања пријемног за ове ученике биће другачија у односу на она која су важила за раније генерације. Наиме, овога пута решаваће један тест са задацима из оба предмета по смеру, из историје и географије или из биологије и хемије, док су претходних година ученици могли да бирају да ли ће да полажу један од два предмета, а могли су да полажу и два теста, из оба предмета засебно, па да им се за рангирање рачуна бољи резултат са испита. На новој испитној комбинацији с питањима из два предмета, као и на већини пријемних, ђаци највише могу да освоје 240 поена, а да би положили, неопходно је да остваре минимум 120 бодова.

– Осим новина које се односе на начин и садржај полагања пријемног испита за упис у одељења за ученике са посебним способностима за географију и историју, односно биологију и хемију, нема других измена уписне политике за специјализоване гимназије и уметничке школе – кажу за наш лист у ресорном министарству.

„Продужени” викенд следеће седмице, од петка 16. до недеље 18. маја, резервисан је за пријемне испите у музичким и балетским школама, као и за специјализована гимназијска одељења за математику, физику, за рачунарство и информатику – популарно звана ИТ одељења, и за двојезична у којима се настава одвија на српском и на једном од пет страних језика: енглеском, француском, руском, немачком или италијанском. Највише је пријава за полагање пријемних за ИТ одељења и музичке школе, али ту је предвиђено и највише места за прваке, а о конкуренцији се може говорити тек након објављивања резултата испита и уписа. Примера ради, стално се у јавности истиче да је ИТ смер најпопуларнији, што није тачно, о чему уосталом сведоче и званични подаци. Тако је прошле године на старту уписне трке за овај такозвани смер будућности првобитно планирано 1.080 места у 48 школа, за пријемни се пријавило 1.930 деце, а положило 916. И пре него што је упис почео квота је смањена на 940 места у 42 школе. После попуњавања листе жеља у ИТ одељења распоређена су 642 ђака и преостало је 298 непопуњених места.

Индекс популарности (број ученика који су навели одређени образовни профил међу прве три жеље на листи у односу на уписну квоту) лане је за ИТ смер досегао 1,49, док је с индексом популарности 7,75 убедљиво најтраженији смер за таленте био италијански језик у филолошким одељењима. Е, ту је била јагма за место и сва су заузета у првом року, од свега 24 предвиђена за ученике првог разреда на републичком нивоу, и то по 12 у само две школе у Србији: Филолошкој и Карловачкој гимназији.

Додатни поени за упис на основу резултата са такмичења и даље недоумица

На рангирање кандидата за упис у специјализована одељења за таленте утичу резултати с пријемног, са завршног испита, као и бодови на основу успеха из претходног школовања. Сваки поен је битан, па и они додатни који у редовним околностима ученицима следују на основу изванредног успеха на интернационалним и домаћим такмичењима предвиђеним званичним календаром Министарства просвете. Међутим, у овој школској години која је због протеста, блокада и штрајкова атипична, још се већа како ће се додељивати додатни такмичарски поени будући да су нека надметања одржана, углавном међународна, док већина државних није, јер су одложена или отказана. И даље је недоумица да ли ће се за такмичења којих у овој школској години није било примењивати прописима већ предвиђена могућност да се осмацима рачунају резултати (једно од прва три места) из прошле школске године, те да им успех који су остварили такмичећи се у седмом разреду сад доноси додатне бодове за упис у средње школе.

– У вези са вредновањем такмичења за упис у средње школе, поступак измене и допуне Правилника о упису ученика у средњу школу је у току и тек након тога ћемо прецизније знати на који начин ће ученици добијати бодове за остварене резултате на такмичењима – истичу у Министарству просвете.