Звуци из бившег живота

Част да одржи један од последњих, ако не и последњи већи концерт у старој години припала је, нимало случајно, Радету Шербеџији. Иако о њему као филмском, телевизијском и позоришном глумцу много тога знамо, овај свестрани уметник такође важи за врсног песника и музичара. Шербеџија ће у уторак, 30. децембра, уз своје пријатеље са београдском публиком у „Сава центру” поделити топле, носталгичне емоције проткане у песмама које обележавају нови албум –  „Имам пјесму за тебе”. Албум представља мешавину традиционалних песама, насловну нумеру Златка Арсланагића, па све до незаборавних класика Арсена Дедића од којих су неки, попут „Не дај се Инес”, у новом руху. Овај концерт ће уједно представљати и промоцију поменутог албума, који је Шербеџија снимио са својим пријатељем Мирославом Тадићем, музичаром међународне репутације.

На недавно одржаној конференцији за новинаре, Шербеџија је нагласио да му је посебно драго што поново наступа у Београду и „Сава центру”, за чију Велику дворану каже да на невероватан начин може да буде интимна. Уметник, који већ дужи низ година живи у иностранству, додаје да радо долази у ове крајеве, које буде најлепше емоције и сећања.

– Посебно ме радује што је ово прилика да сретнем толико пуно драгих људи на једном месту и поделим са њима тих неколико сати дружења. То је некаква посебна енергија, која ме испуњава и тера да истрајем. Енергија која ми даје снагу кад идем у „хладније” крајеве, иако су сунчани.

Шербеџија додаје да ће његов наступ имати дискретан карактер.

– Мало инструмената, неће бити пуно гостију, можда дође Ђорђе Балашевић, ако буде могао, и још неко од мојих пријатеља, моја врата су свима увек отворена. А то ми је и жеља, да на неки начин, минималистичким средствима створимо један прави аутентични звук.

О новом албуму Шербеџија каже да је продукт дивне сарадње са његовим креативним пријатељима.

– Албум је настајао на један врло чудан начин, у време кад је Арсен био болестан. Мирослав и ја, растужени том чињеницом, дружили смо се код мене или њега и спонтано почели да певамо Арсенове песме, и да му симболично шаљемо позитивну енергију и поруку да смо уз њега. Тако смо дошли на идеју да неке од тих песама изведемо на наш начин, „кроз наше око”, што би се рекло. Уз то смо додали још неке ауторске песме, неке традиционалне. Може се рећи да је овај албум настао из дружења. Он јесте носталгија на неки начин, неки звук који долази из нашег бившег живота.

Када не снима, пише или ствара музику, Шербеџија додаје да се најбоље опушта уз своју породицу, која је извор његове среће, и уз спорт који много воли.

– Играо сам фудбал, чак и полупрофесионално, а сад играм тенис који ме одржава и упражњавам га скоро сваки дан.

Упитан колико му велики музичари представљају инспирацију за стварање, познати уметник за „Политику” каже:

– То је невероватно. Велики људи, музичари, уметници, оставе велики утисак на човека. Ето, поменуо сам Арсена, он мени дође као старији брат, осам година је старији од мене. Све оно што је знао и научио, мени, који сам тада био клинац, а упознао сам га са 16 година, то је увек одјекивало на један посебан начин.