Срећан нам Дан победе!

Србија се укључила у глобално обележавање 80. годишњице победе над фашизмом и 80 година оснивања Уједињених нација одржавањем Свечане академије у Српској академији наука и уметности 24. априла, обележавајући заправо троструки јубилеј – јер је у фокусу било сећање и на 80 година херојског пробоја јасеновачких мученика. Академија је започета минутом тишине за 60 милиона жртава Другог светског рата у коме је, између осталих, пострадало око 27 милиона Совјета, шест милиона Јевреја и око милион Срба. Увеличали су је својим присуством академици, историчари из девет земаља, народни посланици, представници јеврејске и ромске заједнице, антифашистичких организација, новинари и представници културног и јавног живота Србије, преживела деца логораши и потомци жртава Јасеновца, као и млади лидери различитих фондација и организација. 
На Свечаној академији у Сану наметнуло се кључно питање, како сачувати државни и колективни наратив у светским размерама, када се пласирају „паралелне истине” или „више истина” о дешавањима у Првом и Другом светском рату, 110 и 80 година касније. Учесници из свих девет земаља заједнички су оценили да не постоји „више истина”. Сећања су дубоко урезана у идентификациони код многих народа и држава и део су породичне историје која се преноси са колена на колено, а помирење у оквиру Уједињених нација направило је архитектуру Новог света у коме 80 година после, надајмо се, последњег светског рата, живи и ствара човечанство.

Подигнути су и Музеји мира широм планете, попут Јад Вашема у Израелу, Меморијални парк Рома и Синта у Берлину, Музеј Холокауста у Вашингтону, неки народи и државе су основали институције попут Канцеларије за сећање на борбу и мучеништво у Пољској, или Националног центра за историјско памћење при кабинету председника републике у Русији. Ти музеји и институције су споменици културе сећања народа и држава, које сакупљају архивска документа, артефакте, штампају књиге, постављају изложбе и образују генерације младих да памте и уче да се трауме из прошлости, мржња и ратна катаклизма „лечe” превентивним деловањем и подсећањем на разорне последице. 
Даг Хамершелд, други по реду генерални секретар УН из Шведске, постхумно одликован Нобеловом наградом за мир, залагао се за примену принципа „превентивне дипломатије” и посредовао је у бројним локалним сукобима који су почели да се догађају, одмах након оснивања организације Уједињених нација. Међутим, и данас, 80 година након победе над фашизмом и оснивања највишег дома народа света за мир, Уједињених нација, остаје запитаност да ли можемо да усмеримо токове наше цивилизације ка активној и мирољубивој коегзистенцији у „атомској ери” тензија у свету, директног сукоба глобализма и суверенизма и конфликата око светских ресурса. Остаје да покушамо да одговоримо на круцијално питање – зашто је историја наше цивилизације, нажалост, историја ратова и да ли смо дорасли изазовима пред којима смо данас. 
Ето, иако су савезници однели војну победу 1945, идеолошка битка и даље траје у виду борбе против оживљавања неонацистичких и неофашистичких, а у региону Балкана и неоусташких групација, а расте и свест о неопходности сузбијања ревизије историје и важности очувања културе сећања. Наратив и колективна меморија човечанства о страдању како свих народа света, тако и сваког народа појединачно је питање биолошког опстанка наше цивилизације, јер је у конвенционалним ратовима постојала и победничка страна, а у атомском сукобу победника не би било. Зато су дани сећања на разорне последице Првог и Другог светског рата и важне годишњице, „чувари свести” и „савест” човечанства и отклон од самоуништења. 
Култура сећања није и не треба да буде третирана као „прашњава архива дубоко закопане прошлости”, нити треба да буде инструмент дневне политике јер не треба да буде окренута ни против једног народа, државе нити нације, већ треба да буде светионик и опомена да су заборав и ревизија историје погубни по садашњост и будућност наше цивилизације. 
Примери председничких гестова помирења и извињења за геноциде и Холокауст у 20. веку су, између осталих, и клечање Вилија Бранта у Варшавском гету, затим извињење канцеларке Меркел за геноцид у Намибији, извињење председника Макрона за геноцид у Руанди, председник Обама, носилац Нобелове награде за мир 2016. године, положио је венце у Хирошими. Израелска дипломатија је успела 2006. године да се усвоји Резолуција о обележавању Дана Холокауста, који од тада до данас, од укупно 193 земље чланице УН, чак 95 сваке године одржава комеморацију за жртве Холокауста и има импресивну мрежу музеја Холокауста широм света. Геноцид над Јерменима до сада је признало 35 држава, међу којима и САД и Руска Федерација. 
Српска дипломатија је на Дан Холокауста 2018. година први пут изашла на црту у светској дипломатској арени у највишем дому народа света, ОУН са изложбом „Јасеновац – право на незаборав”. То је била прва изложба Републике Србије о Јасеновцу у УН, али и прва у УН на тему Јасеновца након Другог светског рата и, са седам тона опреме и експоната, најмонументалнија у историји Уједињених нација. 
Улога и допринос Србије победи савезника у Првом и Другом светском рату били су немерљиви, о чему говоре 572 српска војна меморијала у око 40 земаља света, па зато, поводом 110 година голготе српског народа у Великом рату и 80 година од победе над фашизмом, достојанствено сећање на жртве, хероизам и војнички стоицизам за цивилизацијске вредности мира и слободе човечанства је најмање што наша генерација може данас да уради. 
Срећан Дан победе и Србији, која је дала немерљив допринос победи савезника у Првом и Другом светском рату
* Амбасадор, каријерни дипломата, координатор изложбе „Јасеновац – право на незаборав”