Међукантонално веће поделило Хрвате

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Одлука Хрватске демократске заједнице 1990 и Хрватске странке права да Западнохерцеговачки, Херцеговачко-неретвански и Ливањски кантон формирају међукантонално веће озбиљно је пореметила односе између ове две странке и Хрватске демократске заједнице БиХ, потврдио је нашем листу портпарол водеће хрватске партије Мишо Релота.

Напомињући да представници ХДЗ 1990 и Хрватске странке права са водећом хрватском партијом, ХДЗ БиХ, уопште нису разговарали о формирању међукантоналног већа, Релота је рекао да је реч о „апсолутно неприхватљивој иницијативи”. Он је скренуо пажњу на чињеницу да је из предлога за формирање међукантоналног већа изостављен Посавски кантон, у којем Хрвати чине већину.

„Предлог ХДЗ 1990 и ХСП, између осталог, доноси поделу међу Хрватима, што ми ни у ком случају не можемо подржати. Иницијатори стварања међукантоналног веће деле Хрвате на оне у Херцеговини, средњој Босни и Посавини. То је, по мишљењу ХДЗ БиХ, неозбиљно. Надамо се да ће ХДЗ 1990 и ХСП то увидети и послати поруку да су направили грешку. Ми им саветујемо да се, док је време, окрену будућности и испуњавању обећања која су дали бирачима. Сви би ми требало да помогнемо БиХ и Хрватима да почну да живе боље”, рекао је Релота.

Утисак ХДЗ БиХ јесте, додао је он, да су творци међукантоналног већа „намерно хтели да се успостави веза између њиховог пројекта и некадашње хрватске самоуправе”, која је интервенцијом тадашњег високог представника међународне заједнице Волфганга Петрича „угушена”. На питање како да Хрвати заштите своје интересе, поготово у Федерацији БиХ где их Бошњаци, поготово када је реч о новцу, редовно прегласавају, Релота је одговорио: „И ово је доказ да хитно треба кренути у уставне реформе, како се не би губило време. Задржавање садашњег стања могло би продуковати оне који не желе и не воле БиХ, односно оне који би могли да у процесу уставних реформу износе идеје које су с оне стране здравог разума.”

ХДЗ БиХ се, подсетио је Мишо Релота, залаже за федерализацију БиХ.

Конкретније, најмоћнија хрватска странка у БиХ предлаже да се БиХ састоји од три федералне јединице, првенствено засноване на етничком принципу, а да Сарајево као главни град буде дистрикт. Све водеће странке у Републици Српској начелно подржавају став ХДЗ БиХ, под условом да он не отвара питање граница Републике Српске и њених кључних надлежности. С друге стране, бошњачке партије су против стварања трећег ентитета или федералне јединице. Оне се залажу за поделу БиХ на најмање четири економска региона, који би, суштински, остали без законодавне, извршне и судске власти. Бошњачке странке су се изјасниле и против стварања међукантоналног већа, оценивши да је то покушај оживљавања Хрватске Републике Херцег-Босне, која је настала у рату, и која је угашена у марту 1994. године када је Вашингтонским споразумом настала Федерација БиХ, у којој је десет кантона.